Tema muško-ženskih odnosa i odgovornosti unutar bračne zajednice će uvek biti aktuelna tema razgovora. Uzimajući to u obzir, u današnjem članku smo odlučili da Vam donesemo par stručnih činjenica koje je poznata psihoterapeutkinja Milena Milanović podelila sa javnošću tokom gostovanja u emisiji…
U prošlosti je bilo uobičajeno da muškarac bude isključivi hranitelj porodice, dok se žena brinula o domu, odgajala decu i obavljala sve kućne poslove. Ovakva podela uloga bila je duboko ukorenjena u društvene norme, posebno na Balkanu, gde su tradicionalne vrednosti dugo oblikovale porodične odnose. Međutim, vremenom su se okolnosti promenile, pa je danas sve uobičajenije da i žene i muškarci ravnopravno doprinose kako finansijama, tako i obavezama unutar domaćinstva.
- Moderni brak i porodični život više ne podrazumevaju strogu podelu na „muške“ i „ženske“ zadatke. Današnji muškarci se sve češće uključuju u brigu o deci, kuvanje, čišćenje i ostale kućne obaveze. Nije retkost da muž spremi ručak ako je supruga na poslu, ili da zajedno obavljaju sve što je potrebno u domaćinstvu, uzajamno se pomažući. Takva dinamika postaje nova norma u mnogim porodicama, kako u gradskim, tako i u seoskim sredinama.
U jednoj televizijskoj emisiji u Srbiji, gošća Milena je istakla važan problem koji se često previđa – pitanje ravnoteže i pravednosti u podeli kućnih poslova. Prema njenim rečima, iako žene sve više doprinose kućnom budžetu, još uvek se od njih očekuje da ne zanemare svoje tradicionalne „dužnosti“ kao supruge i majke. Često im se postavlja zamerka da, iako zarađuju, ne smeju da zapostave domaće obaveze, dok se kod muškaraca takva dvostruka očekivanja ređe sreću.
- Ovo ukazuje na duboko ukorenjenu neravnotežu – žene često preuzimaju dvostruku odgovornost: i za posao i za kuću, dok se od muškaraca još uvek ne očekuje da podjednako aktivno učestvuju u svim aspektima porodičnog života. Ta nevidljiva razlika u očekivanjima stvara pritisak i može dovesti do konflikata, pogotovo ako nema otvorene i iskrene komunikacije između partnera.
Jedan od ključnih problema je upravo nedostatak komunikacije. Mnogi parovi ne razgovaraju jasno o svojim očekivanjima i granicama, što može dovesti do nerazumevanja i nagomilanog nezadovoljstva. Kada se uloga žene širi na poslovno polje, bez istovremenog redefinisanja uloga muškarca u domaćinstvu, nastaje disbalans koji može opteretiti vezu ili brak.
- Uspon žena u profesijama koje su nekada bile rezervisane isključivo za muškarce dodatno komplikuje ovu dinamiku. I dok je takav razvoj pozitivna promena u društvenom smislu, on nije svuda ispraćen promenom u porodičnim strukturama. Žena koja ima uspešnu karijeru često i dalje nosi teret domaćinstva, što dovodi do toga da se njen rad van kuće ne posmatra kao opravdanje za izostanak iz tradicionalnih zadataka.
Zato je važno da se u savremenim zajednicama razvija model partnerstva koji se temelji na ravnoteži, dogovoru i uzajamnoj podršci. Ne postoji univerzalan recept – svaka porodica treba da pronađe svoj sistem koji najbolje funkcioniše. Međutim, ono što mora postojati jeste ravnopravan pristup i međusobno poštovanje.
- Na kraju, ravnopravnost polova ne znači da muškarci i žene treba da rade sve isto, već da oba pola imaju jednaku vrednost, slobodu izbora i mogućnost dogovora o podeli obaveza. Pravedna raspodela ne mora da bude strogo „50:50“, već onakva kakva je održiva i poštena za oba partnera, u skladu sa njihovim mogućnostima, željama i okolnostima.
U tom duhu, promena mora početi od pojedinca i doma. Kada se muškarci uključe ne samo kao pomoć, već kao ravnopravni članovi domaćinstva, i kada se žene oslobode nepravednog pritiska da „mogu sve i moraju sve“, stvara se zdravije, stabilnije i harmoničnije porodično okruženje. A upravo takvo okruženje je ono u kojem će i deca naučiti da budu odgovorni, empatični i ravnopravni članovi društva.
