Poznati psiholog je šokirao izjavom o ženama u pedesetim godinama.U nastavku današnjeg članka saznajte i pročitajte nešto više o ovoj temi i uverite se da li je brutalan ili samo iskren savet.
- U savremenom društvu, zahvaljujući prisustvu i uticaju društvenih mreža, informacija je dostupna u svakom trenutku, bez obzira na vreme i mesto. Ljudi širom sveta, pa tako i na Balkanu, imaju priliku da u realnom vremenu prate dešavanja, izjave poznatih ličnosti i komentare gostiju iz najrazličitijih emisija. Mogućnost da se svako javno izrazi postala je svakodnevica, ali sa sobom nosi i određene posledice, naročito kada se takva sloboda govora zloupotrebljava ili se koristi bez ikakve odgovornosti.
Zabrinjavajuće je što mnogi koriste društvene mreže za širenje uznemirujućih i opasnih sadržaja, uključujući i one koji su povezani sa samopovređivanjem i drugim oblicima ekstremnog ponašanja. Tokom protekle godine, nekoliko puta smo bili svedoci događaja u kojima su pojedinci najavljivali ili čak prenosili uživo situacije koje su uključivale samoubilačke namere. Takvi snimci ostavljaju dubok trag na sve koji ih vide, a često ne postoji nikakva reakcija nadležnih službi. Zabrinjavajuće je što ovakvi incidenti postaju sve češći i što izostanak institucionalnog odgovora samo produbljuje problem.
- Posebno na Balkanu, problemi vezani za nadzor sadržaja na društvenim mrežama i odgovornost za izgovorenu reč nisu dovoljno regulisani. Ne postoji adekvatna pravna osnova koja bi omogućila oštrije sankcije onima koji šire opasne poruke ili promovišu štetno ponašanje. Sloboda izražavanja je osnovno ljudsko pravo, ali ona podrazumeva i odgovornost, a u mnogim slučajevima upravo ta odgovornost izostaje.
U poslednje vreme, u Srbiji su sve popularniji podcasti i televizijski formati u kojima gosti iz raznih profesija – bilo da su to lekari, univerzitetski profesori, umetnici ili psiholozi – iznose svoja mišljenja o aktuelnim društvenim temama. Ovi razgovori mogu biti korisni jer otvaraju prostor za dijalog, ali često znaju da izazovu i burne reakcije javnosti, naročito kada gosti iznose stavove koji se kose sa savremenim pogledima na jednakost i ljudska prava.
- Jedan od takvih primera bio je i nastup psihijatra Jovana Marića, koji je u jednoj emisiji izneo mišljenje o savremenim ženama i njihovoj ulozi u društvu. Njegove izjave izazvale su veliku pažnju, ali i oštre kritike. Između ostalog, rekao je da mu se ne dopada kako današnje žene žive, jer po njegovom mišljenju previše vremena provode van kuće, sa prijateljima, dok zanemaruju porodične obaveze i komunikaciju sa partnerom. Ovakav pogled na savremeni brak i uloge u njemu naišao je na brojne osude, posebno zbog ideje da žene, kada pređu određene godine, postaju „beskorisne“ i da bi ih tada trebalo vratiti roditeljima, dok bi muškarci trebalo da potraže mlađe partnerke.
Takve izjave, iako izrečene u kontekstu ličnog mišljenja, imaju potencijal da doprinesu normalizaciji rodne neravnopravnosti i stereotipa koji su odavno prevaziđeni. Iako svako ima pravo na svoje mišljenje, javni prostor, a posebno mediji, treba da bude mesto koje promoviše poštovanje, ravnopravnost i konstruktivan dijalog, a ne osudu i omalovažavanje.
- U svetu koji se brzo menja i u kojem su tradicionalne uloge u društvu sve više podložne redefinisanju, potrebno je više pažnje usmeriti na edukaciju, međusobno razumevanje i jačanje empatije. Društvene mreže, kao i mediji, imaju moć da oblikuju javnu svest, ali upravo zato moraju se koristiti odgovorno, sa svešću o uticaju koji reč može imati.
