Nedavno smo sa ženom otišli u restoran, u nadi da ćemo uživati u prijatnom obroku. Nažalost, iskustvo nije bilo kako smo očekivali, jer je usluga bila katastrofalna. Hrana nije stigla na vreme, konobarica je bila nezainteresovana i sve je delovalo haotično. Na kraju smo odlučili da ostavimo bakšiš, ali u visini od samo 10%, što je, naravno, bilo usklađeno sa kvalitetom usluge koju smo dobili.
- Kako smo izlazili iz restorana, konobarica je zgrabila novac i bez ustručavanja nam je odbrusila: “Ako ne možete da ostavite pristojan bakšiš, nemojte da jedete napolju!” Nismo želeli da ulazimo u polemiku, pa smo jednostavno nastavili prema izlazu.
Ipak, dok smo se udaljavali od restorana, mogli smo da čujemo kako je promrmljala nešto poput: “Škrtice”. To je bilo dovoljno da moja žena poželi da je prijavimo. Međutim, moj odgovor je bio sasvim drugačiji. Umesto da se iznerviram ili da reagujem na agresivan način, osećao sam se neobično smireno, kao da sam dobio priliku da nešto pokažem. Nasmejao sam se i rekao ženi: “Pogledaj sad ovo!” Okrenuo sam se i vratio u restoran.
Kada me je konobarica ugledala, videla je verovatno da dolazim sa namerom da napravim neku neprijatnu scenu, ali nisam imao takvu želju. Umesto toga, zamolio sam menadžera da izađe. Kada je došao, rekao sam mu da bih voleo da platim dezert za sve goste u restoranu. Bio je zbunjen, pa sam dodao: “Samo im recite da je od ‘škrtica’”. Menadžer je bio u potpunom šoku, verovatno nije znao šta da kaže. Ali ubrzo je krenuo da prenosi moju poruku.
- Nekoliko minuta kasnije, na svakom stolu u restoranu stizali su tiramisu i pana cotta, specijaliteti koje su gosti obradovano prihvatili. Konobarica je stajala tamo, potpuno zbunjena, sa širom otvorenim očima. Kako je posmatrala scene oko sebe, nisu joj mogli da promaknu pogledi gostiju koji su uživali u desertu. U jednom trenutku, nije mogla da izdrži, prišla je meni i iznenada me je zagrlila. Izgledalo je kao da je shvatila nešto važno, kao da je sve počelo da joj dolazi.
Pre nego što sam napustio restoran, odlučio sam da napišem kratku poruku. Na papiru je pisalo samo: “Ljubaznost je još uvek na meniju.” Napisao sam to sa željom da joj pokažem da je njeno ponašanje bilo neprihvatljivo, ali da, u isto vreme, ljubaznost nije stvar koju treba zanemariti. Nakon što sam joj predao poruku, nasmejao sam se, mahnuo joj i otišao.
Ovaj događaj je bio ne samo izvor zabave, već i lekcija za sve nas. Naučio sam da čak i kada nas neko iznervira ili nas povredi, postoji mnogo načina da odgovorimo na to sa smirenostima i sa stilom, bez potrebe za eskalacijom konflikta.
- Često su ljudi, u svojim svakodnevnim brigama, zaboravili važnost lepog ponašanja i obazrivosti prema drugima. Ovaj mali incident mi je pokazao da ljubaznost, iako ponekad možda ne čini najveći utisak u trenutku, može imati veći efekat nego što smo svesni, a i mi sami možemo ostati bez stresa i ljutnje.
Na kraju, shvatio sam da je najvažnija stvar u životu da ostanemo dosledni svojim vrednostima i principima, čak i u situacijama kada nas drugi pokušavaju izazvati. Ovaj događaj me je podsetio da, bez obzira na sve, ljubaznost i poštovanje prema drugima treba da ostanu osnovni principi kojih se treba držati, bez obzira na to kako drugi reagovali na nas.
