Volite li zanimljive priče o starinama a posebno o manastirima’Ako je odgovor potvrdan ovaj članak je upravo za Vas,u njemu smo Vam pisali o istoriji par manastira i o tome kako i na koji način su dobili imena i koja to verovanja kruže u narodu..
- U bogatstvu srpskog jezika i narodne tradicije često se sreću reči koje imaju više značenja, a u kontekstu pravoslavlja i duhovne baštine, ti izrazi dobijaju posebno značenje. Iako bismo na prvu pomisao reč „zaova“ vezali za porodične odnose, a „pustinja“ za geografski pojam, u ovom slučaju oni označavaju – manastire. I to ne bilo kakve, već one koji nose snažnu priču, emociju i poruku.
Manastir Zaova, smešten u blizini Velikog Sela, u Braničevskoj eparhiji, duguje svoje ime potresnoj narodnoj legendi. Priča kaže da su dva brata, Pavle i Radule, imali sestru Jelicu, koju je mrzela zaova – Pavlova supruga. Ljubomora se pretvorila u slepu mržnju, do te mere da je žena ubila rođeno dete i podmetnula dokaz sestri svog muža. Braća su poverovala optužbi i na brutalan način kaznila Jelicu – rastrgli su je konjima na četiri strane sveta. Tek kada je istina izašla na videlo, kajanje je bilo ogromno. U znak pokajanja, na mestu njenog stradanja podigli su manastir Zaovu.
- Iz iste tragedije, prema narodnom predanju, proistekla su još tri manastira. Bradača, podignut na mestu gde je, veruje se, pala Jelicina brada tokom mučenja. Sestroljin, sagrađen gde su, prema legendi, pale njene oči. I Rukumija, nazvana po mestu na kom je pronađena njena ruka. Svaki od tih manastira je izraz bratovskog kajanja, ali i svedočanstvo o svetosti porodice, pravdi i pokajanju.
Postoji i verovanje da je u dvorištu manastira Sestroljin izvor koji poseduje lekovita svojstva, naročito za oči. Nazvan Dobri lik ili izvor sestre Jelice, i danas privlači vernike koji dolaze u nadi da će kroz molitvu i veru naći isceljenje.
- Drugi manastiri koji nose neobična imena takođe kriju zanimljive priče. Manastir Poganovo, na primer, izaziva asocijacije na nešto negativno, ali zapravo svoje ime duguje mestu u kome se nalazi – selu Poganovo. Međutim, postoji i narodna verzija porekla imena. Kada su meštani, prisiljeni od strane vlasti da rade na praznik, iz protesta naopako sadili lozu, vlastela ih je proklela nazivajući ih „poganim ljudima“. Tako je, navodno, manastir dobio ime.
Još jedan od neobičnih manastira je Sisojevac. Nalazi se u selu Sisevac, ali svoje ime ne vuče od tog mesta, već od monaha Sisoja Sinaita, koji je verovatno i bio njegov ktitor. Prvi put se pominje krajem 14. veka, a podignut je na temeljima mnogo starijeg verskog objekta. Vernici koji imaju problem sa začećem često dolaze u ovaj manastir da se mole Svetom Sisoju, u nadi da će im pomoći.
- Posebno intrigantan primer je manastir Pustinja, čije ime ne potiče od geografije ni od nekog sveca, već, prema legendi, od kletve. Trojica braće su se zavetovala da će svako podići svoju crkvu, ali da dok sve tri ne budu završene, niko ne sme videti ni jednu od njih. Kada je najmlađi brat sagradio izuzetno lepu crkvu, starija braća nisu mogle da sakriju ljubomoru, pa su, umesto pohvale, izgovorili kletvu da njegova crkva „ostane pusta“. Tako je, prema predanju, manastir dobio ime.
Ove priče pokazuju kako su naši preci duhovnost utkivali u sve aspekte života, pa i u sam jezik. Svaki od pomenutih manastira nosi u sebi više od kamena i fresaka – nosi priču, emociju i pouku. Bez obzira da li su izgrađeni iz pokajanja, vere ili kao zavet, svi oni i danas predstavljaju mesta duhovnog utočišta, molitve i snage.
- Poseta ovim svetinjama za neke predstavlja samo tačku na turističkoj mapi Srbije, ali za mnoge one ostaju svetionici nade, vere i lične obnove. U vremenima kada ljudi sve više tragaju za smirenjem, duhovni turizam dobija na značaju. I možda baš zato, uz savremenu potrebu za mirom, vredi se podsetiti da su i imena manastira – ako im se dovoljno pažljivo pristupi – prava riznica narodnog pamćenja i poruke koju nosi svaka generacija.
