Često se zapitamo da li Bog vidi šta se sve radi na kugli Zemaljskoj?Kako to da dobri i pošteni ljudi teško žive i pate a onima koji su zli sve ide od ruke?Vladika Nikolaj je dao precizan odgovor na ta pitanja a Vi u nastavku saznajte o čemu je riječ..
U učenju vladike Nikolaja Velimirovića krije se duboka duhovna mudrost koja osvetljava mnoge dileme s kojima se hrišćani suočavaju, naročito kada vide nepravedne kako napreduju, dok pravednici pate. On poziva da ne gledamo događaje samo očima trenutka, već kroz prizmu večnosti, u kojoj je Božija pravda nepromenljiva i savršena, iako često skrivena ljudskom pogledu.
U današnjem svetu, gde se uspeh meri moći, bogatstvom i slavom, vladika upozorava da ne treba podleći zabludi. Nije svaki uspeh znak blagoslova, niti je svaka patnja kazna. Naprotiv, Bog ponekad dopušta da zli privremeno uživaju u svojim ostvarenjima – ne zato što ih nagrađuje, već zato što im daje još jednu šansu da se promene, da u obilju prepoznaju prazninu i požele pokajanje. To je izraz Njegove beskrajne milosti, a ne odobravanje greha.
Božiji sud ne dolazi brzo kao ljudska osuda. On čeka strpljivo, bez vike i prisile, jer zna da se istinska promena ne može nametnuti. Bog gleda dublje od onoga što je oku vidljivo, i dok ljudi sude na osnovu spoljašnjih uspeha ili neuspeha, Njegov sud zadire u srce čoveka i meri namere, ne samo dela.
Vladika nas podseća na mnoge primere iz Svetog pisma koji potvrđuju ovu istinu – David, iako slab i potcenjen, pobeđuje silnog Golijata; Sodoma, uprkos bogatstvu, biva uništena zbog moralnog pada. U ovim pričama Božija pravda deluje kao sila koja ispravlja narušenu ravnotežu, ali tek kad za to dođe pravi trenutak. On takođe naglašava da su patnje pravednika često način Božijeg pročišćenja – njihova iskušenja nisu besmislena, već služe višoj svrsi, pripremajući ih za večne nagrade.
Jedan od najsnažnijih primera koje vladika iznosi jeste priča o poznatom grešniku koji umire slavno, okružen episkopima, dok jedan pustinjak gine strašnom smrću. Ljudska logika bi ovo protumačila kao nepravdu. Međutim, Božiji anđeo otkriva da je grešniku nagrada data na zemlji za jedno dobro delo, dok je isposnikova teška smrt bila čišćenje poslednjeg greha – da bi u večnosti bio potpuno čist. To je svedočanstvo o drugačijem, višem poretku koji vlada iznad onog što mi vidimo.
Sveti Nikolaj nas poziva da ne budemo obeshrabreni. Nepravda i patnja nisu dokaz Božije odsutnosti, već znak Njegove tihe prisutnosti koja deluje mimo ljudskih očekivanja. Zato je, prema njegovim rečima, važno ostati veran, smiren i postojan, i kada je najteže. Vrednost hrišćanskog života ogleda se u tome kako podnosimo nepravdu, kako zadržavamo veru u vremenu zbunjenosti i bola.
On nas podseća i na reči cara Davida koji savetuje: “Nemoj se žestiti gledajući nevaljale; nemoj zavideti onima koji čine bezakonje.” To nije poziv na pasivnost, već na poverenje – da će istina i pravda doći u svoje vreme, Božije vreme, koje nikada ne kasni.
U vremenu kada su brzina, instant rezultati i spoljašnji uspeh postali merila vrednosti, učenje vladike Nikolaja donosi lekciju tišine, strpljenja i večnosti. On nas uči da svaka suza pravednika ima smisao, da je svaka nepravda primećena, i da nijedna patnja nije zaboravljena. Jer sve to, kako kaže, zlatnim slovima biva zapisano u Knjigu života.
Za svakoga ko traži odgovore u tami svakodnevnih borbi, poruka vladike Nikolaja je jasna: ne gubi nadu, ne sudi prebrzo, i ne zaboravi – Božija pravda deluje polako, ali neumoljivo. Ona možda nije trenutna, ali je uvek potpuna.
