Neke ljubavi su doista epske i neponovljive.Naš Stevo Žigon je doživeo upravu takvu,njegova muza i prekretnica u njegovom životu Jelena Žigon je važila za jednu od lepših žena svog vremena.U današnjem članku Vam prenosimo njihovu fascinantnu priču.Uživajte
Priča o Stevi i Jeleni Žigon jedna je od onih koje nadilaze vreme, granice i profesiju – to je priča o ljubavi koja se gradi strpljenjem, poštovanjem, umetničkom posvećenošću i dubokim, neprolaznim osećanjima. Dvoje izuzetnih umetnika spojila je sudbina 1950. godine, u godini kada je svet bio opsednut filmovima o ljubavi, magiji i glamuru, a na drugom kraju Evrope, u tadašnjoj Jugoslaviji, započela je stvarna filmska priča – ona koja će ostati zabeležena u sećanjima mnogih generacija.
- Jelena, tada još Jovanović, bila je mlada studentkinja Fakulteta dramskih umetnosti, krhka ali izrazito lepa, prirodno graciozna, s dostojanstvom koje se ne uči već nosi u sebi. Stevo, već afirmisani umetnik, bio je sedam godina stariji i radio je kao asistent na fakultetu. U tom akademskom okruženju, u kojem se strogo vodilo računa o granicama, nije smatrao primjerenim da joj otvoreno priđe, pa je godinu dana slao anonimna pisma, sve dok ga ona, uprkos tajanstvenosti, nije prepoznala srcem.
Kada je odlučio da upozna njene roditelje, došao je s violinom – instrumentom koji mu je, kako je govorio, jednom spasio život. Taj detalj otkriva dubinu njegovog karaktera. Kao bivši logoraš iz zloglasnog Dahaua, gde je proveo dve godine tokom Drugog svetskog rata, naučio je da u najtežim okolnostima pronađe svetlost – i umetnost mu je u tome bila saveznik. Nosio je u sebi i tragove bola i snagu preživljavanja, koje nikada nije javno eksploatisao, već ih je pretvarao u slojevite, često tragične uloge na sceni.
- Venčali su se tek osam godina nakon upoznavanja. Stevo je to vreme iskoristio da sazri, da se profesionalno potvrdi, ali i da potvrdi svoju ljubav, koja je bila temelj njihovog braka. Jelena mu je bila više od supruge – bila mu je inspiracija, saputnica, umetnički parnjak i izvor stabilnosti. Govorio je da mu je brak sa njom bio životna dobit, često ističući da je ona bila ne samo izuzetno lepa, već i žena snažnog duha i plemenitog karaktera.
Njihov zajednički život bio je ispunjen scenama i ekranima, ali pre svega, međusobnim razumevanjem. Jelena, poznata po ulogama u kultnim filmovima i serijama, ali i kao izuzetna interpretatorka poezije, svojim delom je nadogradila njihov zajednički kulturni pečat. Stevo, s druge strane, ostavio je neizbrisiv trag u jugoslovenskoj i srpskoj kulturi, kako kroz uloge koje su ostale u kolektivnoj svesti, tako i kroz svoj lični etos.
- Njihova deca nastavila su porodičnu umetničku lozu – ćerka Ivana postala je uspešna glumica, a sin Nikola se izrazio kroz slikarstvo. Njihov dom bio je mesto gde su umetnost i porodična toplina živeli ravnopravno.
Zanimljivo je kako je Stevo i u poznim godinama znao da Jelenu osvoji stihovima. Često je citirao replike iz Šoove drame “Kandida”, u kojoj je diplomirao, i govorio joj stihove kao da je svaki dan prvi. Takva doslednost i romantična predanost retko se sreću u stvarnom životu. U poslednjem intervjuu, samo mesec dana pre smrti, govorio je sa nežnošću o svojoj Jeleni, nazivajući je “mnogo lepom” i žaleći što ljudi nisu imali priliku da u potpunosti spoznaju veličinu njenog dara.
- Stevo Žigon napustio nas je krajem decembra 2005. godine, a Jelena trinaest godina kasnije, u aprilu 2018. Iako više nisu među živima, njihova priča ostaje primer umetničke i ljudske simbioze, ljubavi koja ne podleže zubu vremena i vrednosti koje ne blede. Njihov odnos, prožet strašću, vernošću i međusobnim poštovanjem, ostaje zabeležen kao jedno od najlepših svedočanstava o ljubavi na ovim prostorima.
