Korov je štetan za naše biljke a i za naše živce,umesto da provodite sate čupajući i uklanjajući korov uradite ovo i budite mirni bar neko vreme…
U svakodnevnoj borbi protiv dosadnog korova u dvorištu, bašti ili na stazama oko kuće, mnogi ljudi posežu za industrijskim herbicidima koji često sadrže hemikalije štetne po zdravlje i okolinu. Međutim, postoji prirodna i lako dostupna alternativa koja se krije u gotovo svakoj kuhinji – obična kuhinjska so. Iako se na prvi pogled može činiti neobičnim koristiti so za uništavanje biljaka, njen sastav i dejstvo čine je izuzetno efikasnim prirodnim herbicidom, naročito kada se koristi pravilno i u tačno određenim količinama.
Glavna prednost kuhinjske soli leži u njenoj sposobnosti da izazove dehidraciju biljaka. Natrijum hlorid, što je hemijski naziv za kuhinjsku so, deluje tako što izvlači vlagu iz biljnih ćelija. Kada biljka izgubi vodu, gubi i sposobnost da normalno funkcioniše, što dovodi do njenog uvenuća i na kraju propadanja. Ovaj efekat se dodatno pojačava kada se so rastvori u vodi – rastvor se lakše upija kroz lišće i površinu biljke, omogućavajući brže i dublje delovanje.
Ipak, kao i kod svih moćnih sredstava, neophodno je oprezno postupanje. So nije selektivna i može oštetiti ili u potpunosti uništiti i druge biljke koje rastu u blizini, pa se njena primena preporučuje samo na mestima gde ne postoji potreba za očuvanjem vegetacije. To su obično sledeće površine:
-
Pukotine na asfaltu
-
Pločnici i staze između ploča
-
Prostor između kamenčića u dvorištu
-
Rubni delovi prilaza koji nisu u neposrednoj blizini cveća ili povrća
Kada se odlučite za primenu soli kao herbicida, prvi korak je odabir prave vrste soli. Najbolje je koristiti jodiranu ili nejodiranu kuhinjsku so. Izbegavajte morske i kamene soli koje u sebi mogu imati dodatne minerale koji ne deluju na isti način, a ponekad mogu i neutralisati efekte natrijum hlorida. Ključna stvar je da proizvod sadrži isključivo natrijum hlorid, jer druge vrste soli, poput onih koje sadrže magnezijum sulfat, neće imati isti učinak.
Priprema rastvora je od suštinske važnosti za kontrolisanu primenu. Postoje dve osnovne koncentracije rastvora soli:
-
Slabiji rastvor – 1 deo soli na 2 dela vode. Preporučuje se za mesta gde postoji manji rizik da će rastvor doći u kontakt sa biljkama koje želite da sačuvate.
-
Jači rastvor – 2 dela soli na 1 deo vode ili čak 3 prema 1. Ova mešavina je namenjena isključivo mestima gde ne planirate saditi ništa i gde je cilj potpuno uklanjanje svih oblika vegetacije.
Kada je rastvor spreman, sledeći korak je pravilna primena. Najefikasnije je koristiti raspršivač koji omogućava precizno nanošenje na lišće korova. Važno je izbegavati zalivanje zemljišta jer so može dospeti do korena drugih biljaka i trajno oštetiti plodnost tla. Umesto toga, rastvor se nanosi direktno na nadzemni deo biljke, fokusirajući se na listove kroz koje se so najbrže apsorbuje.
Ukoliko se korov nalazi u blizini drugih biljaka koje želite da sačuvate, preporučuje se da ih zalijete običnom vodom neposredno nakon tretmana. Na taj način možete razblažiti eventualne kapljice rastvora koje su završile u blizini njihovih korena i sprečiti nepoželjne posledice.
Upotreba soli ima i svoju tamnu stranu – ako se koristi bez nadzora ili prekomerno, može dovesti do trajnog narušavanja kvaliteta zemljišta. Previše soli menja pH vrednost tla, može učiniti zemlju sterilnom i sprečiti rast bilo kakve vegetacije tokom dužeg vremenskog perioda. Zbog toga se nikako ne preporučuje da se koristi u baštama, oko povrća ili cveća, niti na mestima gde planirate sadnju u budućnosti.
Ukoliko se koristi pažljivo i odgovorno, kuhinjska so može biti moćan saveznik u borbi protiv korova. Njena dostupnost, niska cena i jednostavnost primene čine je odličnom alternativom za one koji žele da izbegnu hemijske herbicide i biraju prirodnije metode. Posebno je pogodna za čišćenje staza, prilaza i ukrasnih kamenih površina koje želite održavati urednim bez rasta neželjene vegetacije.
Na kraju, balans je ključan. Kao i sa svakim sredstvom, uspeh leži u pravilnoj dozi, preciznoj primeni i svesti o potencijalnim posledicama. Sa malo truda i pažnje, so može postati dragocen alat u očuvanju urednog dvorišta i čistih površina, bez potrebe za agresivnim hemikalijama.
