Već smo se nagledali kako korisnih tako i beskorisnih trikova za domaćinstvo a ovaj današnji nam je privukao posebnu pažnju.Vrtlari se kunu da je ovaj trik fenomenalan a mi na vama ostavljamo da to procenite..
- Na prvi pogled možda zvuči neobično – kombinacija obične banane i nekoliko metalnih eksera. Međutim, ovaj jednostavan eksperiment krije iza sebe zanimljivu hemijsku reakciju i može imati korisnu praktičnu primenu, naročito ako volite biljke ili volite da učite kroz igru. U pitanju nije nikakav trik za društvene mreže, već konkretna demonstracija kako metali reaguju s prirodnim jedinjenjima iz hrane, uz bonus primenu u baštovanstvu.
Za početak, sve što vam je potrebno jeste jedna zrela banana i nekoliko običnih čeličnih eksera. Kada se ekseri zabodu u bananu, započinje proces oksidacije – željezo iz metala ulazi u reakciju sa vlagom i kiselinama prisutnim u plodu. Ova reakcija je brza i vidljiva: oko mesta gde su zabodeni ekseri dolazi do promene boje – banana potamni, u nekim slučajevima pusti i tamnu tečnost, a ponekad počinje da omekšava brže nego inače.
- Ovakva promena boje i strukture rezultat je oslobađanja jona gvožđa, koji u kontaktu sa prirodnim šećerima i kiselinama iz banane dovode do uočljivih hemijskih promena. Ova pojava je naročito zanimljiva jer nudi vizuelni prikaz hemije u svakodnevnim uslovima, bez potrebe za laboratorijom ili složenim materijalima.
Pored edukativnog efekta, ovaj eksperiment može imati i korisnu primenu u vrtu. Naime, nakon završetka reakcije, bananu sa tragovima oksidacije i uticajem gvožđa možete usitniti i zakopati u zemlju, neposredno pored biljaka. Takva banana postaje svojevrsno prirodno đubrivo koje sadrži male količine gvožđa i organskih materija koje biljke lako usvajaju. Naročito su zahvalne vrste poput paradajza, paprika i ruža, koje često reaguju poboljšanim rastom kada imaju dovoljno mikroelemenata u zemljištu.
- Eksperiment je bezbedan, ali je važno ne konzumirati bananu nakon što su u nju zabodeni ekseri, jer nije sigurno za jelo, naročito ako su ekseri ranije korišćeni ili nisu od nerđajućeg čelika. Takođe, preporučuje se da eksere prethodno očistite kako bi se izbegla kontaminacija.
Za izvođenje je potrebno svega nekoliko minuta. Zabodete 3–5 eksera u zrelu, ali ne prezrelu bananu, postavite je na tanjir ili papir i posmatrate promene. U roku od desetak minuta videćete kako koža tamni, a banana menja strukturu na mestima kontakta sa metalom. Reakcije su najvidljivije kada je temperatura prostorije viša, jer toplota dodatno ubrzava oksidaciju.
- Ono što je još zanimljivije jeste da se slične reakcije mogu izazvati i s drugim vrstama voća, poput jabuka ili krušaka, ali su najbrže i najizraženije upravo kod banana zbog njihove vlažnosti, količine šećera i kiselina. Banana je, tako reći, savršen medij za ovakav vid eksperimenata.
Ovaj jednostavan trik lako možete pretvoriti u edukativnu aktivnost s decom, školsku demonstraciju ili čak deo rutine ako imate baštu. Umesto da bacite starije banane i neiskorišćene eksere, možete ih pretvoriti u prirodni dodatak zemlji koji ne košta ništa, a potencijalno doprinosi rastu biljaka.
- Na kraju, ovaj eksperiment pokazuje koliko jednostavne stvari iz svakodnevnog života mogu imati skriveni potencijal. Spoj nauke, prirode i praktične koristi u jednom malom koraku. Možda nećete promeniti svet ovim trikom, ali svakako možete obogatiti tlo u svom vrtu, probuditi radoznalost ili jednostavno uživati u tome kako priroda funkcioniše. Probajte i sami – i možda otkrijete još neki trik koji ste do sada previđali.
