Glavna tema ovog članka jesu majke koje danima, mesecima, pa i godinama žive u strahu za svoju decu, verujući da ih time štite. U nastavku ovog članka mi Vam donosimo objašnjenje koje zapravo tvrdi da to što radite je jedna velika greška…
U životu svakog roditelja postoji trenutak kada se pojavi prevelika briga za budućnost njihovih najmilijih. Ta briga, koja na početku dolazi iz ljubavi, lako se može pretvoriti u strah, a to je nešto što roditeljima može otežati život, kako njima, tako i njihovoj deci. Priča koja dolazi od žene koja je došla pred Boga nosi snažnu poruku o tome kako previše brige može da postane prepreka, i to ne samo za roditelje, već i za decu koja žele da rastu i uče iz svojih grešaka.
Jednog dana, jedna žena je prišla Bogu, noseći težak teret na leđima. Njena briga za decu bila je tolika da je osećala kako joj svaki dan sve teže pada pod tim teretom. Bog joj je rekao: “Izgledaš umorno, spusti teret, sedni i odmori se.” No, žena nije imala mnogo vremena za odmor, jer je strahovala za svoju decu. Iako je želela da se opusti, njeni strahovi su bili previše jaki. “Ako se nešto dogodi mojoj deci, nikada sebi neću oprostiti,” rekla je, dodajući da bi volela da zna da su njeni najmlađi uvek zaštićeni od svega lošeg što ih može zadesiti.
- Bog ju je tiho upitao: „Zašto misliš da je to na tebi? Ja sam taj koji čuva tvoju decu.“ Žena je odgovorila s nelagodnim izrazom: “Svuda je puno opasnosti, loši ljudi, pogrešni putevi… Bojim se da će moja kćerka izabrati pogrešnog muža, da će sin upisati pogrešan fakultet…” Bog je, međutim, imao odgovor na njene brige: “A zar iskustvo nije učitelj života? Greške nas čine mudrijima. Zašto bi želela da zaštitiš svoju decu od toga?”
Ove reči, iako mirne, probudile su u ženi dublje pitanje o tome šta je prava zaštita. Zbog toga, žena je počela da deli svoju filozofiju: “Nosim sa sobom vreću slame, da padnu na mekano ako posrnu.” Bog ju je zatim upitao da li je ta slama zaista potrebna, pokazujući joj prizor njenog sina kako je okružen slamom. Sin je pokušavao da se izvuče iz problema, ali nije mogao. U očaju je zapalio slamu, a plamen je rastao, uništavajući sve pred sobom. “Moram mu pomoći!” uzviknula je žena. Bog joj je tada postavio pitanje koje je promenilo njen pogled na roditeljstvo: “Kako želiš da pomogneš? Još slamom?”
- Ove reči ostale su duboko urezane u ženinu svest, jer je shvatila da previše zaštite i kontrole može stvoriti suprotan efekat. Što više pokušavamo da zaštitimo svoju decu, to im više onemogućavamo da se suoče sa životnim izazovima, da nauče iz svojih grešaka, i da postanu samosvestan individua. Ponekad, kažu stručnjaci za roditeljstvo, deca moraju pasti da bi naučila kako da ustanu. Oduzimanje te slobode može biti fatalno za njihov emocionalni razvoj.
U sredini ove priče, žena je pitala Boga da li znači da ne treba da brine. Bog joj je odgovorio: “Brini s ljubavlju, ne sa strahom. Pruži podršku, ali pusti mene da ih čuvam. To je istinska vera – da znaš kada treba da pustiš.” Ovo je ključna tačka ove priče jer nam pokazuje granicu između roditeljske brige koja se temelji na ljubavi i brige koja je zasnovana na strahu. Kada ljubav preraste u strah, deca ne rastu, već postaju sputana, nesigurna i nesposobna da se bore sa svojim izazovima.
Roditelji često žele da zaštite svoju decu od svih loših iskustava, ne shvatajući da iskustvo samo po sebi nije loše. Svaka greška, svaka nepravda i svaki pad može postati važan trenutak u životu deteta koji će ga učiniti mudrijim. Previše zaštite može smanjiti sposobnost deteta da se samostalno nosi sa životom. Ponekad je u redu da dete napravi grešku, padne, ali to ne znači da je neuspešno. To je život. Kao roditelji, često se osećamo bespomocno, jer želimo da budemo svuda prisutni, da kontrolisemo svaku situaciju i sprečimo bilo kakvu štetu. Ipak, kako pokazuje priča, pravi izazov je da imamo veru u to da ćemo deci omogućiti da rastu u svetu koji, iako ponekad bolan, može biti i lekovito iskustvo. Umesto da zamišljamo najgore scenarije, trebali bismo se moliti sa poverenjem da će Bog učiniti ono što mi ne možemo – da ih štiti od onoga što ne možemo da predvidimo.
- U roditeljstvu, kako navodi Blic, roditeljstvo je put bez uputstva. Učenje da pustimo, iako teško, može biti najvažniji korak koji činimo za dobrobit naše dece. Na kraju, deca nisu naši projekti koje treba da oblikujemo do savršenstva. Ona su bića sa sopstvenim putem. Naš zadatak nije da uklonimo sve prepreke sa njihovog puta, već da budemo sigurni i topli oslonac kada naiđu na njih.
Zato, kada vas sledeći put preplavi briga, setite se reči: „Ništa u silu Boga.“ Kao roditelji, ne morate da nosite sve terete sami. Da biste ih podstakli da rastu, ponekad morate naučiti da pustite i verujete da će oni, uz vašu ljubav i podršku, pronaći pravi put.
