Novi Papa Lav XIV je od same nominacije pokupio sve simpatije a sa svojim obraćanjem javnosti one su postajale sve veće i veće.Papa je izrekao određene stvari koje su podelile mišljenje javnosti a Vi u nastavke saznajte nešto malo više o tome..
- U svom prvom obraćanju kao novoizabrani poglavar Katoličke crkve, papa Lav XIV., nekadašnji kardinal Robert Prevost, jasno je definisao pravac u kojem želi da vodi Crkvu. Govoreći 11. maja 2025. godine sa balkona bazilike Svetog Petra pred desetinama hiljada okupljenih vernika i milionskom publikom širom sveta, papa je uputio snažan apel za prekid ratova i za uspostavljanje trajnog mira.
Njegove reči nisu bile diplomatski obazrive – bile su direktne, iskrene i prožete molitvenim tonom. Papa je jasno poručio da svet više ne sme da trpi razaranja koja proizvode oružani sukobi. Posebno je pomenuo stradanja naroda u Ukrajini i Gazi, ističući kako rat ne donosi ništa drugo osim smrti i razaranja. U njegovim rečima nije bilo mesta za osvetu – samo za pomirenje. Time je papa Lav XIV. postavio temelje svog pontifikata na poruci mira i pomirenja, što je u skladu s nasleđem njegovih prethodnika, ali i sa sve većim potrebama savremenog sveta.
- Upravo ta potreba da se iz patnje izrodi nada, pronašla je svoj najdublji izraz u njegovom odnosu prema Djevici Mariji. Papa je već u prvim danima svoje službe učinio simboličan, ali veoma značajan gest – nenajavljeno je posetio svetište Gospe od Dobrog Saveta u Genazzanu. Ovo mesto ima poseban značaj za njegov red, ali i za njega lično. Tu je, u molitvi pred Marijinim likom, izgovorio jednostavne reči koje su zapravo vizija njegovog duhovnog poziva: da Crkva postane nosilac jedinstva, mira i nade.
Pozvao je vernike da se tokom maja, meseca koji je u crkvenom kalendaru posvećen Mariji, svakodnevno mole krunicu za mir u svetu. Posebno je naglasio da se u trenutku kada čovečanstvo tumara u tami podela i ratova, valja obratiti Djevici Mariji kao vodiču koji vodi ka Hristu, princu mira.
- Njegov govor s Trga Svetog Petra bio je snažno obeležen marijanskim tonom, što se retko viđa već u inauguracionom obraćanju. Istorija beleži da su i prethodni pape, poput Ivana Pavla II. i Pija XII., bili duboko posvećeni Mariji, ali ako Lav XIV. nastavi ovim putem, mogao bi postati jedan od najizraženijih marijanskih papa u novijoj istoriji.
Još jedan upečatljiv gest bio je način na koji je uputio svoju prvu nedeljnu molitvu. Umesto tradicionalnog prozora iz Apostolske palate, odlučio se za glavni balkon bazilike, želeći time da pokaže bliskost s narodom i obnovi duh zajedništva. Molitvu “Regina Caeli” izgovorio je na latinskom jeziku, simbolično čuvajući liturgijsku tradiciju i naglašavajući univerzalnost Katoličke crkve. Njegove reči: “Ujedinjeni u veri, različiti u jezicima, ali jedno srce u Hristu” bile su poruka da Crkva mora ostati duhovni dom svih naroda.
- Na osnovu svega što je do sada izrečeno i učinjeno, očigledno je da Lav XIV. želi da njegova misija bude usmerena na tri osnovna stuba: izgradnju mira, povratak molitvi i obnovu duhovnog jedinstva pod zaštitom Bogorodice. Njegovo vođstvo dolazi u izazovnom vremenu za čovečanstvo, ispunjenom ratovima, podelama i duhovnom zbunjenošću. Upravo zato se nameće kao figura koja teži da bude ne samo crkveni lider, već i duhovni balsam za svet koji traži smisao, pravdu i mir.
U ovoj početnoj fazi pontifikata, papa Lav XIV. pokazuje se kao pastir odlučan da zaleči rane, izgradi mostove među ljudima i vodi Crkvu putem istinskog Evanđelja, sa Marijom kao saputnicom. Njegove reči i dela ukazuju na viziju pontifikata koji želi da spoji tradiciju i savremenost, mir i veru, liturgiju i svakodnevicu.
