VODITELJKA PREŽIVELA SAOBRAĆAJKU I KOMU, TVRDI BILA SAM U DRUGOJ DIMENZIJI: Halucinirala i pričala sa ljudima kojih nema

U današnjem članku Vam donosimo ispovest poznate TV voditeljke koja je šokirala javnost sa svojom ispovesti o teškoj saobraćajnoj nesreći koju je jedva preživela…

Voditeljka Maja Žeželj jednom je otvoreno govorila o svojoj teškoj borbi za život, prisećajući se trenutaka kada se nalazila na ivici smrti. Prema pisanju Blica, sve je počelo jednog dana dok je vodila „Dnevnik“. Iako se trudila da svoj posao odradi profesionalno i bez greške, u sebi je osećala veliku slabost i hladnoću. Njene ruke su se ledile, a kolege su joj donosile toplu vodu da bi mogla da ih ugreje dok traju prilozi.

Samo je sportski novinar Boba Šarenac tada primetio da nešto nije u redu i pitao je kako se oseća. Kada je emisija završena, Maja više nije mogla ni da se ispravi. Nije je bolelo ništa posebno, ali bila je iscrpljena i neuobičajeno hladna. Pošla je u šminkernicu i pozvala supruga Ivana, iako ga nikada ranije nije zvala da dođe po nju, jer je uvek sama svuda odlazila. Osećala je da ima temperaturu i želela je da se izdvoji od dece, misleći da je reč o virusu. Međutim, temperatura se ubrzo popela do četrdeset, pojavila se mučnina, i odlučila je da potraži lekarsku pomoć.

• U bolnici je odmah krenula potraga za pravim odeljenjem i dijagnozom. Nije znala šta se dešava, ali osećala je da je situacija ozbiljna. Njeno lice je menjalo boju, pojavile su se tačkice po telu, a lekari su je pomno posmatrali. Ona je, međutim, u početku mislila da je njihova pažnja posledica njenog pojavljivanja na televiziji. Ispostavilo se da je zapravo reč o trombozi povezanoj sa sepsom. Zbog urođene trombofilije njen organizam je reagovao tako da je život visio o koncu. Kada je specijalista stigao i dao dijagnozu, ustanovljeno je da je stanje ušlo u nepovratan tok: ireverzibilna sepsa. Maja je ubrzo pala u komu, i kako su lekari rekli, te noći su šanse da preživi bile svega dva odsto. Njena borba za život tada je započela na potpuno novom nivou.

Iako je bila u komi, Maja se prisećala detalja, kao da je doživljavala paralelnu stvarnost. Tvrdila je da je osećala sebe u drugoj dimenziji, gde je bila nemoćna, vezana za kolica, ali svesna svega što se oko nje dešava. Videla je doktorku Vesnu Bumbaširević, iako tada nije znala njen identitet, niti je mogla da objasni zašto je upravo ona stalno bila prisutna. Kasnije je saznala da je ta doktorka zaista brinula o njoj, ali u njenom „drugom životu“ sve je izgledalo drugačije – kao da je u privatnoj klinici, čak i obdaništu koje vode dve sestre, gde su se priređivale proslave poput Halloweena. Sve je bilo okićeno i veselo, a u njenim mislima je čak postojala ideja da dovede i svoju decu, Lenu i Makija.

• U tim vizijama stvarnost i halucinacije su se neprestano preplitale. Sama je govorila da je svjesna da postoje detalji koji su plod mašte, ali i oni za koje je bila uverena da su stvarni i opipljivi. Na primer, brod koji je videla, tvrdila je da nije nikakva halucinacija, već simbol nečega što postoji na nekom višem nivou postojanja. Ona, koja se uvek smatrala racionalnom i čvrsto vezanom za realnost, verovala je da postoje posebni nivoi do kojih čovek može doći u trenucima između života i smrti. Kako je naveo Kurir, u takvim trenucima Maja je jasno razlikovala ono što je mašta od onoga što doživljava kao realnost, i upravo to iskustvo je doživela kao svojevrsni dokaz da druga dimenzija postoji.

Njen osećaj izlaska iz tela dodatno je osnažen prisećanjem na ranije traumatične trenutke. Nakon jedne saobraćajne nesreće, kada joj je bila izvađena slezina, imala je gotovo identično iskustvo: videla je sebe kako leži na krevetu dok je ona stajala na vratima sobe. Sećala se trenutka kada se vratila u sopstveno telo, a upečatljiv deo tog iskustva bio je susret sa pokojnom bakom. U viziji je baka ušla u prostoriju i rekla joj da ne plače, jer ni ona ne plače. Zvala ju je od milja „šećeru“, skraćeno „š“, i baš tada je Maja osetila kako se ponovo spaja sa sobom i nastavlja život.

Iako je sve što je preživela bilo teško i opasno, voditeljka je istakla da joj je upravo taj period otvorio novi pogled na svet. Naučila je da razlikuje ono što je prolazno od onoga što je suštinsko, i da se život može promeniti u jednom trenu. Posebno je naglasila da je sve vreme osećala i prisustvo lekara i porodice, ali i neku višu silu koja ju je pratila i čuvala.

• To je za nju bilo iskustvo koje joj je potvrdilo da život ne prestaje samo zato što telo posustane. Kako navodi portal Nova.rs, ovakva svedočenja ljudi koji su preživeli komu često se tretiraju kao medicinski fenomeni, ali i kao lična duhovna iskustva koja ostavljaju neizbrisiv trag.

Na kraju, Maja Žeželj je priznala da je zahvalna svima koji su bili uz nju – od lekara koji su se borili da je održe u životu, do porodice koja joj je davala snagu. Najviše, kako kaže, zahvalna je prilici da ispriča svoju priču i da prenese poruku da se nikada ne treba predavati. Njeno iskustvo, obeleženo halucinacijama, vizijama i realnim medicinskim krizama, danas stoji kao snažno svedočanstvo ljudske borbe i izdržljivosti. Prema pisanju Dnevnika, mnogi čitaoci u njenoj priči prepoznali su sopstvene strahove i nade, jer ono što je ona doživela izlazi iz okvira obične bolesti i dotiče samu suštinu života i smrti.