U današnjem izdanju Vam donosimo jednu malu pomoć koja Vam može poslužiti kada se selite u novi stan, posebno ako je taj stan manji. U nastavku Vam otkrivamo vodič sa trikovima vezanih za uređenje manjrg prostora…
Kada je došao trenutak da obnovi ugovor o zakupu u Njujorku, mlada žena, nakon tri godine života u svom stanu, donela je odluku koja je promenila svakodnevicu – preseljenje u novi prostor. Nije želela da nastavi u starom stanu, a promena joj se činila kao pravi korak. Iako je potraga bila brza i ispunjena obilascima stanova u kratkom roku, pronašla je stan koji joj je odmah delovao savršeno. Uprkos tome što je bio manji i sa znatno manje prostora za odlaganje, činilo se da poseduje toplinu i šarm koji su je privukli. „Blic“ navodi da upravo taj osećaj pripadnosti često presudi pri izboru novog doma, pa se tako i ona oslonila više na instinkt nego na kvadraturu.
No, odmah se postavilo pitanje – šta će biti sa svim nameštajem? Da li će uopšte stati u novi stan? To je bio izazov koji je unosio dozu stresa u proces, ali i povod da se pokaže koliko dobra organizacija može da reši i naizgled nepremostive probleme.
- Prvi korak bio je da napravi detaljan spisak stvari koje verovatno neće poželeti da prenese. Umesto da gomila kutije i dodatno oteža selidbu, odlučila je da neke predmete jednostavno proda. Čim ih je oglasila, rasteretila je i stan i misli. Sve ono što nije uspela da proda, a smatrala je nepotrebnim, iznela je na trotoar.
Ova taktika joj je omogućila da se oslobodi viškova i rastereti prostor pre nego što se uopšte suočila sa pravom selidbom. Kod stvari oko kojih je bila neodlučna, pustila je tržište da odluči. Ako bi je zabolelo kada bi neko pokazao interesovanje, znala je da te stvari treba da zadrži. Ako je, pak, osećala olakšanje kada nema interesovanja, shvatila bi da joj nisu potrebne.
- Ova odluka nije bila samo praktična, već i emocionalna. Mesecima je odlagala rešavanje dileme oko pojedinih komada nameštaja, a sada je konačno došla do odgovora. Bilo je to svojevrsno oslobađanje – kako od fizičkog tereta, tako i od mentalne težine nepotrebnih predmeta. Nakon toga usledio je sledeći veliki korak – merenje. Iako zvuči kao detalj koji se često zanemaruje, upravo je precizno merenje presudilo da ceo proces protiče glatko.
„Danas“ podseća da merenje unapred može da uštedi sate nerviranja na dan selidbe, jer sprečava neugodna iznenađenja kada nešto ne može da prođe kroz vrata ili se ne uklapa u prostor. Ona i njena porodica merili su sve – krevet, kauč, sto, TV komodu. Zatim je u novom stanu, pomoću krep-trake, označila konture nameštaja na podu. Na taj način mogla je vizuelno da zamisli raspored, menjajući pozicije bez ikakvog fizičkog napora.
Poseban izazov bila je velika ugaona garnitura, njen omiljeni komad nameštaja u koji je pre nekoliko godina uložila značajnu sumu novca. Ideja da bi možda morala da je ostavi bila joj je gotovo nepodnošljiva. Prilikom kupovine, garnitura je bila sklopljena direktno u stanu, a proizvođač je tvrdio da ne može da se rastavi. Ipak, upornost se isplatila. Uz pomoć porodice i alata, garnitura je razdvojena na manje delove i prenesena u novi prostor. Na taj način ne samo da je sačuvana, već je i prilagođena tako da se uklopi u novi raspored.
- Naravno, nije sve išlo po planu. Kada su stigli do prozora, shvatili su da najveći deo garniture ne može da prođe kroz vrata. Rešenje je bilo uklanjanje zaštitne rešetke i staklenih panela, što je dodalo dodatnu komplikaciju i produžilo proces. Ali, trud se isplatio kada su sve komade uneli unutra. Kada je nameštaj konačno bio u stanu, shvatili su da prostor izgleda mnogo zbijenije nego što je delovalo dok je bila samo traka na podu.
To je trenutak poznat svima koji su se ikada selili – iluzija praznog prostora nestaje onog trenutka kada se unese prvi veliki komad nameštaja. Usledilo je isprobavanje različitih rasporeda, nekoliko verzija dnevne sobe, dok konačno nisu našli funkcionalno rešenje.
Ono što se pokazalo kao ključ celog procesa bila je – strpljivost. Selidbe su poznate po stresu, haotičnim trenucima i brzopletim odlukama. Ona je, međutim, počela da se priprema mesec dana ranije. Prodavala je, merila, planirala. Sve to ju je spasilo paničnih odluka tipa: „Ma, samo ću da se rešim toga.“ Koliko god puta je bila blizu da to izgovori, strpljenje ju je odvelo na bolji put. „Nova“ naglašava da upravo planiranje i strpljenje prave razliku između haotične i uspešne selidbe, a ovaj primer to potvrđuje u potpunosti.
- Na kraju, preseljenje nije bilo samo fizičko premještanje stvari iz jednog prostora u drugi. Bilo je to i emotivno putovanje kroz sećanja, odluke i nove početke. Svaki komad nameštaja imao je svoju priču, a odluka da li će ostati deo novog doma ili ne nosila je emotivnu težinu. Ona je uspela da pronađe balans između racionalnog i emotivnog, između praktičnog i sentimentalnog.
Kada je konačno sela na svoju ugaonu garnituru, sada smeštenu u novom dnevnom boravku, osetila je da je sve imalo smisla. Manji stan, ali osećaj doma je bio jači nego ikada. Naučila je da kvadratura nije ono što određuje kvalitet života, već odnos prema prostoru i stvarima koje ga ispunjavaju. „N1“ ističe da upravo taj osećaj pripadnosti čini dom pravim mestom za život, a u ovom slučaju to se pokazalo kao potpuna istina. Selidba je, dakle, bila ispunjena izazovima, improvizacijama i neplaniranim trenucima, ali i dokaz da uz strpljenje, organizaciju i dobru volju sve može da se prevaziđe. Na kraju, nije izgubila udobnost – samo ju je prenela u novi, manji, ali jednako topao prostor.
