Reuma je jedna jako teška,uporna i nepredvidiva bolest koja nažalost pogađa razne dobne skupine,u današnjem članku smo za Vas odabrali par saveta i uputa od poznate lekarke koja se uradila opširno istraživanje reumatskih bolesti..
- Zapaljenske reumatske bolesti predstavljaju ozbiljan zdravstveni izazov koji zahteva doživotno lečenje i kontinuirano praćenje od strane stručnjaka. Iako ishrana i fizička aktivnost igraju važnu ulogu u očuvanju zdravlja, kada su u pitanju ove bolesti – to nije dovoljno. Njihova priroda je autoimuna, što znači da ih izaziva pogrešan odgovor imunskog sistema, koji napada sopstvena tkiva. Ove bolesti obuhvataju reumatoidni artritis, spondiloartritise, sistemski eritemski lupus, Sjogrenov sindrom i druge slične poremećaje.
Prema rečima dr Mirjane Zlatković-Švende, načelnice naučnoistraživačkog odeljenja Instituta za reumatologiju u Beogradu, najvažniji korak ka kvalitetnom životu obolelih jeste rana dijagnoza i pravilna terapija. Terapija se bazira na imunosupresivnim lekovima koji modulišu rad imunskog sistema, čime se sprečava progresija bolesti i pojava trajnih deformiteta i invaliditeta. Cilj lečenja je postizanje remisije – stanja kada su simptomi minimalni, a kvalitet života maksimalan.
- Uzroci zapaljenskih reumatskih bolesti još uvek nisu u potpunosti poznati, ali naučnici smatraju da se radi o složenoj interakciji genetskih faktora i uticaja iz spoljašnje sredine. Neki od tih faktora mogu biti UV zračenje, hormonski disbalans, kao i određeni virusi i bakterije. Na primer, poznato je da virus Epštajn-Bar može igrati ulogu u razvoju lupusa, dok se kod reumatoidnog artritisa kao rizičan faktor razmatraju bakterije iz usne duplje.
Ključni simptom koji bi trebalo da natera pacijente da posete reumatologa jeste uporan otok zgloba koji traje duže od četiri nedelje, prisutan i danju i noću. Takvi simptomi zahtevaju brzu dijagnostiku i započinjanje terapije kako bi se sprečile trajne posledice. U slučajevima akutnih artritisa, simptomi se javljaju naglo i kratko traju uz brzo uključivanje terapije, kao što je to slučaj kod gihta.
- Zabluda koja se često sreće među pacijentima jeste uverenje da ishrana može značajno uticati na tok bolesti. Iako zdrava ishrana jeste važna, brojne studije, uključujući i obimno evropsko istraživanje u kome su učestvovali stručnjaci iz 11 zemalja, pokazale su da nijedna dijeta – uključujući mediteransku, vegansku, keto, pa čak ni povremeno gladovanje – nema značajan terapijski efekat na zapaljenske reumatske bolesti. Međutim, to ne znači da bolesnici treba da zanemare ishranu – preporučuje se raznovrsna, uravnotežena ishrana s mnogo voća, povrća, mlečnih proizvoda i ribe, a izbegavanje prekomernog unosa soli, masti i šećera.
Pušenje je identifikovano kao faktor koji pogoršava stanje kod reumatskih bolesti, posebno kod spondiloartritisa. Alkohol u većim količinama takođe može negativno uticati, dok umereno konzumiranje, prema nekim istraživanjima, ne dovodi do pogoršanja.
- Fizička aktivnost je i te kako poželjna, ali uz umerenost. Preporučuje se vežbanje dva do tri puta nedeljno, sa fokusom na vežbe za jačanje mišića i aerobne aktivnosti. Pacijenti se u okviru fizikalne terapije obučavaju za specifične vežbe koje odgovaraju njihovom stanju, posebno kada su određeni zglobovi manje pokretni.
Pored toga, održavanje radne aktivnosti, u skladu s mogućnostima, takođe je korisno za psihofizičko zdravlje. Istraživanja pokazuju da pacijenti koji ostaju aktivni duže održavaju bolje opšte stanje u odnosu na one koji se prerano povuku iz radnog odnosa. Ukoliko postoje prepreke za povratak na posao, savetuju se prilagođavanja radnog vremena i uslova rada.
- Najvažnija poruka je da se zapaljenske reumatske bolesti ne mogu izlečiti prirodnim putem, vežbanjem ili dijetom. One zahtevaju medikamentnu terapiju, koju propisuje reumatolog, i koja se sprovodi u skladu s međunarodnim smernicama. Prvi korak ka boljoj prognozi jeste na vreme postavljena dijagnoza i ozbiljan pristup lečenju. Samo tako pacijenti mogu izbeći ozbiljne posledice i sačuvati kvalitet života.
