Više od trećine Srba muči isti problem: Neurolog otkriva šta dovodi do toga ali i kada treba popiti lek

Da li ste znali da većina srpskog stanovništva ima isti problem sa nesanicom? U nastavku Vam donosimo objašnjenje neurologa dr. Aleksandre Pavlović na pitanje koji su najčećšći uzroci prekida sna i u kojem periodu nam je dozvoljeno da uzmemo lek…

Problemi sa snom postali su jedno od najčešćih pitanja savremenog društva. Dok ljudi jure kroz obaveze u ubrzanom ritmu svakodnevice, spavanje često ostaje u drugom planu. Stručnjaci podsećaju da je neophodno izdvojiti između sedam i devet sati za san, jer sve što odstupa od tog raspona može izazvati ozbiljne posledice po koncentraciju, raspoloženje i opšte funkcionisanje organizma. Ipak, broj onih koji se bore s nesanicom raste iz dana u dan, a istraživanja pokazuju da čak 80 odsto Evropljana ima poteškoće da prespava celu noć. Kada se ovaj podatak prenese na naše prostore, jasno je da Srbija ne zaostaje po ovom pitanju – broj građana koji se suočava sa ovim problemom alarmantno je visok. Kako „Blic“ navodi, neurolog dr Aleksandra Pavlović u emisiji na Prvoj televiziji upozorila je da nesanica nikako nije pojava koju treba olako shvatiti, jer može značajno uticati na kvalitet života i dugoročno narušiti zdravlje.

Ono što mnogi zanemaruju jeste činjenica da nesanica nema samo jedan uzrok. Doktorka Pavlović je objasnila da problemi sa spavanjem mogu poticati iz ličnih osobina – neki ljudi su jednostavno osetljiviji na stres, obaveze i spoljašnje uticaje. Žene se, prema njenim rečima, češće suočavaju s ovim problemom, jer su sklonije da emotivno procesuiraju brige, što dodatno opterećuje san. Međutim, nesanica nije uvek vezana isključivo za psihičke razloge. Telesne bolesti, poput problema sa disanjem ili bolova u nogama, takođe mogu otežati kvalitetan odmor. Upravo zato je važno obratiti pažnju na simptome koji možda ukazuju da iza problema sa snom stoji ozbiljniji zdravstveni razlog.

• Kada se govori o podeli nesanica, stručnjaci razlikuju akutnu i hroničnu. Akutna nesanica traje kraće i najčešće je vezana za prolazne životne okolnosti, poput stresa na poslu, porodičnih problema ili velikih promena u životu. Hronična, s druge strane, predstavlja mnogo ozbiljniji oblik poremećaja – ako osoba duže od tri meseca spava nedovoljno ili neredovno, i to najmanje tri dana u nedelji, posledice se neminovno preslikavaju na svakodnevno funkcionisanje. „Danas“ prenosi da je doktorka Pavlović istakla koliko je opasno ignorisati ove simptome, jer oni ne utiču samo na raspoloženje, već i na mentalno i fizičko zdravlje. Ljudi koji spavaju manje od šest sati noću ulaze u ozbiljnu zonu rizika, dok se optimalnim smatra period između sedam i devet sati.

S druge strane, pitanje buđenja jednako je važno. Idealno je, kako ona kaže, da se čovek probudi spontano, bez naglog prekida sna alarmom ili spoljašnjim faktorima. Spontano buđenje znači da je organizam završio prirodne cikluse sna i spreman je za novi dan. Održavanje ritma odlaska na spavanje i ustajanja ključan je preduslov za uspostavljanje zdravog obrasca spavanja. Ono što posebno naglašava jeste činjenica da se nedostatak sna ne može nadoknaditi dremkom tokom dana – iako mnogi veruju da kratak odmor popodne može zameniti lošu noć, istina je da on često dodatno poremeti noćni ritam.

• Jedno domaće istraživanje sprovedeno u Srbiji pokazalo je da čak trećina građana ne može da spava zbog svakodnevnih problema. Takav podatak potvrđuje ono što mnogi osećaju na svojoj koži – brige, računi, obaveze i nesigurnosti svakodnevice najčešće prate ljude upravo u trenucima kada žele da se odmore. Kada se usred noći probude, mnogi instinktivno posežu za telefonom, ali doktorka naglašava da je to najgore što može da se uradi. Svetlost ekrana dodatno stimuliše mozak i otežava ponovni povratak snu. „Kurir“ navodi da lekari preporučuju izbegavanje korišćenja mobilnih uređaja ne samo u toku noći, već i barem sat vremena pre spavanja. Isto važi i za kasne obroke ili vežbanje, jer i jedno i drugo aktivira telo i otežava ulazak u fazu mirovanja.

Kada se govori o terapijama, stručnjaci širom sveta ističu da je najbolji i najbezbedniji pristup kognitivno-bihevioralna terapija. Ona pomaže i fizičkom i mentalnom smirivanju organizma i u mnogim slučajevima daje dugoročne rezultate. Farmakološka sredstva, odnosno lekovi za spavanje, imaju svoje mesto, ali su namenjena isključivo za kratkoročnu upotrebu. Doktorka Pavlović objašnjava da su hipnotici korisni ako osoba prolazi kroz akutnu fazu nesanice izazvanu stresnom situacijom, bilo na poslu ili u privatnom životu. Međutim, oni ne smeju da se koriste duže od četiri nedelje i nikako ne smeju biti uzimani na svoju ruku, već samo uz savet lekara. Preterana i nekontrolisana upotreba može dovesti do zavisnosti i dodatnog pogoršanja problema.

• Važno je razumeti da san nije luksuz, već osnovna potreba. Nedostatak sna utiče na srce, mozak, imunitet i čitav organizam. Umor se ne ogleda samo u pospanosti, već i u otežanoj koncentraciji, razdražljivosti i slabijoj sposobnosti obavljanja svakodnevnih obaveza. Ljudi neretko misle da su dovoljno jaki da izdrže bez sna, ali posledice se gomilaju i postaju vidljive tek kada je organizam već iscrpljen. Upravo zato stručnjaci apeluju da se na prve znakove problema reaguje. Ako nesanica traje duže i narušava svakodnevni život, vreme je da se potraži stručna pomoć.

Na kraju, ono što bi svako mogao da učini za sebe jeste uspostavljanje rutine i stvaranje zdravih navika pred spavanje. To podrazumeva mirno okruženje, izbegavanje stresa i tehnologije u kasnim satima, kao i posvećenost pravilnom ritmu odlaska u krevet. Spavanje je proces koji obnavlja organizam, vraća energiju i čini nas otpornijima na sve izazove dana. Ignorisati ga znači igrati se sopstvenim zdravljem. Kako prenosi „Nova.rs“, stručnjaci poručuju da je svaka noćna borba sa nesanicom zapravo poziv tela da se nešto menja. I upravo u toj promeni leži put ka zdravijem i mirnijem životu.