Danas slavimo jedan od najvažnijih praznika u istoriji Pravoslavstva.Na današnji dan se isprepliću i sreća i bol,a snažna verovanja su duboko ukorenjena u svakom verniku.Veruje se da treba ustati sa prvim zrakama Sunca i obavezno uputiti molitvu..
- Vidovdan je jedan od najsnažnijih simbola u kolektivnoj svesti srpskog naroda. Njegova suština prevazilazi obične verske i istorijske granice – on je duboko ukorenjen u tradiciju, kulturu, duhovnost i identitet. Tog dana se sa posebnom pažnjom sećamo bitke koja je zauvek promenila tok istorije – bitke na Kosovu polju 1389. godine, u kojoj je knez Lazar sa svojom vojskom stao nasuprot moćnoj Osmanskoj imperiji. Iako se ishod ove borbe često tumači kao poraz, narod je u njoj video uzvišeni čin žrtvovanja za veru, slobodu i otadžbinu.
Upravo iz tog razloga, Vidovdan se obeležava s velikim poštovanjem. Tog dana narod ne peva, ne igra i ne veseli se. Umesto toga, odlazi se u crkvu, pale se sveće i prisustvuje liturgiji. U mnogim krajevima Srbije organizuju se parastosi u znak sećanja na poginule, a ujutru se obilaze groblja. Naročito se vodi računa o simbolima – hrana koja se nosi na pomen često uključuje ribu, koja se smatra tihom i skromnom žrtvom posvećenom svetitelju.
- Poreklo samog imena Vidovdan izaziva različita tumačenja. Prema jednom verovanju, ovaj dan potiče još iz predhrišćanskog vremena, kada su Sloveni poštovali božanstvo Svetovida – boga rata i plodnosti. Druga teorija kaže da je ime nastalo pod uticajem svetog Vida, sveca kojeg su na Balkanu proširili nemački rudari, a kasnije ga je lokalno stanovništvo prihvatilo i uklopilo u sopstvenu duhovnu praksu.
Narodni običaji vezani za ovaj dan sačuvani su vekovima. Na primer, u Šumadiji postoji verovanje da ako je dan vedar, treba izneti odeću i novac da se „provetre“. Veruje se da će tako privući pozitivna energija i doneti blagostanje tokom godine. U selima poput onih u Mačvi ljudi idu na groblje pre podneva, pale sveće i dele jelo, ne samo u čast svojih mrtvih, već i kao znak kolektivnog pamćenja i poštovanja.
- Vidovdan je i dan kada se, prema narodnom verovanju, može naslutiti budućnost. Devojke su nekada, u nadi da će u snu videti svog budućeg muža, pod jastuk stavljale cveće – plavo i crveno – i tiho izgovarale molitvu svom zamišljenom vereniku. Ponekad bi se ispod jastuka stavljali i komadići hleba, so i piskavica, kako bi se prizvala sreća u ljubavi i brak.
Jedna od najsnažnijih legendi vezanih za Vidovdan jeste ona o knezu Lazaru. Prema predanju, pred bitku mu se javio anđeo Gospodnji i ponudio mu izbor između carstva zemaljskog i carstva nebeskog. Lazar je, u ime naroda, izabrao carstvo nebesko, odrekavši se telesnog opstanka u korist večnih duhovnih vrednosti. Ta odluka simbolizuje spremnost na žrtvu i veru u viši smisao postojanja.
- Poseban simbol Vidovdana jeste crveni božur. Prema narodnom predanju, božuri su iznikli iz zemlje natopljene krvlju junaka posle bitke na Kosovu. Njihova jarka boja podseća na herojstvo i čistoću namere, ali i na tugu koja prati sećanje na izgubljene živote. Veruje se čak da u ponoć uoči Vidovdana priroda staje – reke teku uzvodno, ptice ne pevaju, a vreme se na trenutak zaustavi.
Zato ovaj praznik nije samo obeležavanje prošlosti, već poziv na duhovno buđenje, na sećanje koje čuva identitet. Kroz tišinu i molitvu, narod obnavlja svoju snagu, podseća se na svoje korene i donosi odluke koje oblikuju budućnost. Vidovdan ostaje stub srpske istorijske svesti i dan kada se sabira snaga, sabornost i vera.
