Jedna jako bitna stavka i običaj jeste posećivanje grobova naših najmilijih koji nažalost više nisu sa nama.Lepo je i preporučljivo držati grobove urednim i pristojnim.Otac Predrag se osvrnuo na neke stvari koje rade većina ljudi na Zadušnice a neke među njima jesu paljenje cigarete i nošenje plastičnog cveća.
- Otac Predrag Popović je, povodom zadušnica, podsetio vernike na značaj tog dana i način na koji se sa poštovanjem treba ophoditi prema preminulima. On je naglasio da odlazak na groblje nije samo čin sećanja, već i molitveni susret sa precima, koji se, prema hrišćanskom učenju, nisu izgubili u smrti, već su prešli u večni život.
Jedan od saveta koji posebno ističe jeste da se umesto paljenja cigareta na groblju, upotrebi kadionica. Ukoliko je posetilac nema, poželjno je da je pozajmi od drugog groba u blizini. Simbolika tamjana i dima koji se uzdiže ka nebu ukazuje na uzdizanje molitvi ka Bogu i izražava duboko poštovanje prema preminulima.
- Često mu, kaže, ljudi postavljaju pitanje da li je ispravno razgovarati sa pokojnicima. Na to odgovara jasno – nema ničeg pogrešnog u tome. Vernici ne veruju u konačnu smrt, već u vaskrsenje, i upravo ta vera daje smisao tome da se, stojeći kraj groba, s pokojnikom podeli nešto novo iz života, izgovori iskrena misao, zahvala ili molitva.
Posebno apeluje da se izbegava donošenje plastičnih venaca i cvetova. Pozivajući se na odluku blaženopočivšeg Patrijarha Pavla, koji je dekretom zabranio korišćenje plastičnog cveća na sahranama i parastosima, otac Predrag objašnjava da plastika ne truli, ruži prostor groblja kada izblede, i na simboličnom nivou ne odražava prolaznost i pokajanje koje vera propoveda. Umesto toga, preporučuje da se na grob ponesu pravi cvetovi, po mogućstvu ubrani iz domaće bašte – ruže, grančice ruzmarina ili sezonsko cveće. I kada to uvenu, kaže, i to ima svoje značenje: podseća nas da je sve prolazno bez Boga.
- Pored cveća, običaj nalaže i da se na grob ponese vino i kuvano žito – simboli života i vaskrsenja. Ukoliko se na groblju zatekne sveštenik, lepo je pozvati ga da izgovori molitvu. Vernici se tada pomole, prekrste, i tiho, dostojanstveno provedu vreme uz grob preminulog.
Otac Popović podseća da zadušnice nisu trenutak za gozbe i veselje. Pojava da se na groblju postavljaju bogate trpeze, pravljenje buke ili čak alkoholisanje, potpuno je u suprotnosti sa duhovnom suštinom dana. Umesto toga, prikladno je podeliti sokove, malo kafe, poneko voće – u znak zajedničkog sećanja i saosećanja, ali u tišini i molitvenom duhu.
- Na kraju, poziva vernike da ne zaborave svoje pretke – one koji su im ostavili ime, krsnu slavu, dom i vrednosti. Briga o njihovim grobovima, poštovanje kroz molitvu i sećanje, deo su naše odgovornosti i duhovne zrelosti.
Zadušnice su, kako kaže, prilika da se setimo da nismo sami u svetu, da smo deo većeg lanca života i vere – i da se molitvom i dostojanstvom povežemo s onima koji su nas prethodili.
