Ako Vam nedostaje malo humora danas onda je ovo ono što Vama treba. U današnjem članku Vam donosimo vic dana koji se bazira na priči Piroćanca koji je otišao u opštinu da pita da li može da promeni ženino ime, za više detalja saznajte u nastavku…
BONUS TEXT
Hrana, iako često uzimamo zdravo za gotovo, zapravo je jedan od najvažnijih pokazatelja načina na koji telo i mozak funkcionišu tokom godina. Ono što unosimo svakodnevno može da bude snažan saveznik u očuvanju memorije i mentalne bistrine, ali i ozbiljan neprijatelj koji polako, gotovo neprimetno, narušava kognitivne sposobnosti.
Prema mišljenju stručnjaka, postoje namirnice koje, kada se prekomerno konzumiraju, izazivaju nagle oscilacije šećera u krvi, podstiču hroničnu upalu i poremete kvalitet sna, a sve to dugoročno vodi ka slabljenju pamćenja. “Blic” ističe da je upravo izbor ishrane jedan od najvažnijih faktora u prevenciji bolesti modernog doba, jer on može da uspori ili ubrza prirodni proces starenja mozga.
- Jedan od najvećih “krivaca” u savremenoj ishrani jesu ultra-prerađene grickalice. Čipsevi, keksići, bombone i mafini nalaze se na gotovo svakoj trpezi, ali upravo oni kriju rafinisane skrobove, dodatke šećera, industrijske masti i aditive koji dokazano dovode do naglih skokova šećera u krvi i razvoja hronične upale niskog intenziteta.
Naučna istraživanja pokazuju da ljudi koji unosu više od 20 odsto dnevnih kalorija kroz ovakvu hranu, beleže čak 28 odsto brže opšte kognitivno propadanje i 25 odsto brže propadanje izvršnih funkcija. Prag od 20 odsto, upozoravaju stručnjaci, lako se dostigne — dovoljna su dva pakovanja čipsa, jedna čokoladica i gazirani sok tokom dana da mozak počne da trpi posledice. Zato se savetuje da grickalice ostanu povremena poslastica, dok bi prazninu u ishrani trebalo popuniti zdravijim varijantama poput voća, orašastih plodova ili jogurta sa bobicama.
- Sličnu “tišinu ubojicu” predstavlja i konzervirana tuna. Iako mnogima deluje kao zdrava i praktična opcija, istina je da riba poput tune, ajkule i sabljarke u sebi nakuplja značajne količine žive tokom života. Ako se unosi prečesto, živa se akumulira u organizmu i može da dovede do poremećaja centralnog nervnog sistema, pa čak i do pojave neurodegenerativnih bolesti poput Alchajmera.
Dijetetičarka Samanta Kugan naglašava da je bezbedna količina oko 110 grama jednom nedeljno, i to za osobe koje nisu trudne ili dojilje. Kao sigurnija alternativa preporučuje se konzervirani losos, riba sa mnogo manjim nivoima žive, ali sa bogatim sadržajem omega-3 masnih kiselina i vitamina D, neophodnih za pravilno funkcionisanje mozga.
- Kada se govori o rizicima, ne može se zaobići sušeno i prerađeno meso. Slanina, viršle, kobasice i suhomesnati proizvodi često se konzervišu pomoću nitrita i nitrata, a pritom sadrže velike količine soli i zasićenih masti. Kombinacija ovih faktora, pokazala su istraživanja, povezana je s povišenim krvnim pritiskom i značajno većim rizikom od demencije. Studija sprovedena na gotovo pola miliona ljudi otkrila je da dodatnih 25 grama prerađenog mesa dnevno (otprilike jedna kriška slanine) povećava rizik od razvoja demencije za čak 44 odsto.
Ipak, stručnjaci naglašavaju da povremeno uživanje u ovim namirnicama nije kobno, već da je ključ umerenost i zamena ovakvih izvora proteina sa ribom niskog sadržaja žive, piletinom, mahunarkama i orašastim plodovima. “N1” prenosi da je upravo balans u ishrani ono što dugoročno pravi razliku između zdravog i obolelog mozga, jer čovek može da uživa u ponekom zalogaju, ali je presudno da osnova bude kvalitetna i nutritivno bogata hrana.
