Ukoliko ste sujevjerni i ozbiljno pratite sve običaje i tradicije onda je ovaj članak idealan za Vas. U današnjem izdanju Vam donosimo par saveta na temu koje stvari Vam donose nesreću u dom i šta bi trebalo da uradite s njima ako ih posedujete…
U narodnim verovanjima orahovo drvo zauzimalo je posebno mesto, ali ne nužno pozitivno. Generacijama se smatralo da sadnja oraha preblizu kuće može doneti nesreću pa čak i preranu smrt članova domaćinstva. Njegovi razgranati koreni izazivali su strah zbog mogućnosti da oštete temelje kuće, dok je gusta hladovina koju stvara simbolizovala zagušenu energiju. Ljudi su verovali da sunčeva svetlost ne može da prodre do doma zbog njegovih širokih krošnji, te da tako prostor „ne diše“. Još jedno rasprostranjeno verovanje upozoravalo je na sedenje u njegovom hladu jer se smatralo da to može izazvati bolesti. U nekim krajevima prenosile su se strašne priče o porodicama koje su imale u dvorištu orah i dud, a koje su navodno izumrle do poslednjeg člana, što je samo produbljivalo strah i odbojnost prema ovom drvetu.
- Nasuprot tome, određene biljke i stabla naši preci su s ljubavlju gajili, verujući u njihovu zaštitničku snagu i blagotvorno dejstvo na dom. Čuvarkuća je bila gotovo obavezan prizor na krovovima starih kuća jer se smatralo da štiti od gromova, nesreća i zlih sila. Perunika je u narodu bila poznata po tome što donosi mir i sklad porodici, a ujedno i blagostanje.
Postojala su i druga stabla koja se nisu sadila blizu doma zbog loše reputacije. Bagrem je, na primer, bio poznat pod starim imenom „nerod“, što dovoljno govori o njegovom statusu u narodnim pričama. Verovalo se da njegovo prisustvo u dvorištu može doneti siromaštvo i neplodnost porodici. Osim toga, ljudi su upozoravali da se bagrem nikada ne sme kalemiti jer bi taj čin mogao prizvati nesreću i poremetiti prirodni tok energije.
- S druge strane, hrast je bio jedno od najpoštovanijih stabala. Posebno je cenjen lužnjak, koji je simbolisao snagu, dugovečnost i stabilnost. Njegove široke krošnje i čvrste grane u narodnoj tradiciji su smatrane svetima, a stari Sloveni su ih naročito poštovali, često sadeći hrastove blizu izvora vode. Lipa je bila voljena zbog svojih lekovitih cvetova koji su privlačili pčele i omogućavali pravljenje medovine – napitka koji se smatrao dragocenim u stara vremena. Međutim, postojalo je pravilo da se lipa ne sadi tačno iznad mesta gde porodica često sedi, već u delu dvorišta sa strane.
Vrba je igrala posebnu ulogu u narodnim običajima. Njene grane koristile su se u prolećnim ritualima, a za praznike poput Mladenaca, Lazareve subote i Cveti, deca su se dodirivala grančicama uz želju: „Rasti kao vrba.“ Njena kora cenjena je u narodnoj medicini jer je korišćena kao prirodni lek protiv prehlade i groznice.
- Dren je bio simbol zdravlja i vitalnosti. Ovo stablo prvo cveta u proleće, a plodove donosi tek u jesen. Za Đurđevdan, drenove grane su se koristile za ukrašavanje kuće, a na Bogojavljenje su se deci davali drenovi pupoljci kako bi ojačala i postala otpornija na bolesti.
Jabuka je uživala posebno mesto u narodnoj tradiciji. Njeni plodovi nisu se konzumirali pre Petrovdana jer se verovalo da tada još nisu „blagosloveni“. Smatrala se simbolom ljubavi i plodnosti, naročito u svadbenim običajima. Stare sorte jabuka, poput petrovače, cenile su se zbog obilnih krošnji i ranog sazrevanja. Kalemljenje jabuke bio je poseban ritual, a verovalo se da onaj ko ne zna pravilno da kalemi ne bi smeo da reže drvo jer bi time mogao narušiti prirodni sklad.
- Šljiva, a naročito sorta požegača, bila je među najvrednijim voćkama. Njeni plodovi koristili su se za sušenje i pravljenje rakije, dok je njena pokožica bila hvaljena zbog etarskih ulja koja daju karakterističan miris i ukus.
Naši preci su s velikom pažnjom birali biljke i stabla za svoja dvorišta, verujući da svaka nosi određenu energiju i uticaj na porodični život. U današnje vreme, kada se mnogi ljudi ponovo okreću prirodi i žele da oplemene svoja dvorišta zelenilom, možda vredi prisetiti se tih starih verovanja i birati biljke koje donose pozitivnu energiju, zdravlje i zaštitu, dok bi one koje su smatrane zloslutnim trebalo zaobići.
