Danas Srpska Pravoslavna crkva obeležava Svetog Jeremiju a u nastavku današnjeg članka Vam donosimo običaje koji su vezani za današnju slavu.
- Sveti prorok Jeremija, koji se danas slavi u okviru Srpske pravoslavne crkve, jedan je od najznačajnijih proroka Starog zaveta, poznat po svojim smelim i uznemirujućim proročanstvima koja su često bila uperena protiv tadašnjih careva i moćnika. Njegova reč bila je snažna, oštra i nepopustljiva kada je u pitanju borba protiv idolopoklonstva i nepravde. Zbog svoje odlučnosti i doslednosti u naviještanju Božje volje, Jeremija je trpeo mnoge progone, poniženja i zatvaranja.
Od najranije mladosti, već sa petnaest godina, prorokovao je sudbinu naroda Izraela. Njegove poruke nisu bile popularne, jer je otvoreno kritikovao vlast i osuđivao žrtvovanje dece lažnim bogovima, što je tada bila raširena praksa. Caru Joakimu je, na primer, predvideo da njegovo telo neće biti sahranjeno već će završiti izvan zidina Jerusalima, dok je caru Jehoniji najavio izgnanstvo u Vavilon i smrt daleko od domovine. Ni car Sedekija nije bio pošteđen Jeremijinih vizija – prorokovao mu je pad Jerusalima i početak vavilonskog ropstva, što se kasnije i dogodilo.
- U dolini Totef, mestu strašnih idolopokloničkih obreda, Jeremija je jasno izrekao propast Judejskog carstva, što je samo dodatno podstaklo gnev prema njemu. Njegova proročka delatnost nije prestajala ni kad su mu pretili, ni kad su ga zatvarali. Veruje se da je, pre uništenja hrama, sakrio sveti kivot na brdu Navat, mestu gde je nekada umro Mojsije, a sveti oganj iz hrama sakrio je u dubok bunar. Posle svega, bio je odveden u Misir (Egipat), gde je nastavio svoje proročko delovanje, nagoveštavajući kraj tamošnjih božanstava i dolazak Bogorodice sa malim Isusom.
Jedno zanimljivo predanje govori da je Aleksandar Veliki posetio grob proroka Jeremije i da je tada njegovo telo preneto u Aleksandriju, gde je navodno i sahranjeno. Iako ovaj podatak nije potvrđen istorijskim izvorima, živi u narodnom predanju i doprinosi mistici koja okružuje Jeremijinu ličnost.
- Pored crkvene proslave, u mnogim krajevima Srbije i danas se poštuju narodni običaji vezani za Svetog proroka Jeremiju. Smatra se da on štiti ljude od zmija otrovnica, pa se dan njegove proslave koristi za rituale koji bi trebalo da spreče pojavljivanje ovih gmizavaca tokom letnjih meseci. Prema narodnom verovanju, neko iz kuće rano ujutru treba da izađe napolje, uzme tiganj i lupanjem u njega izgovori posebne reči kojima se zmije simbolično proteruju:
„Jeremija u polje, a sve zmije u more! Samo jedna ostala, za zlo njeno ostala, oba oka izbola, na dan trna glogova. Na četiri šipova, zlu kob izela.”
- Dokle god se čuje zvuk i pesma, veruje se da zmije neće smeti da se približe domu. Ovaj običaj se poštuje s velikom pažnjom, posebno u ruralnim krajevima. Osim toga, postoji verovanje da se na ovaj dan ne sme koristiti britva, niti se treba baviti iglom i koncem, jer se smatra da bi se time prizvale zmije koje bi tokom cele godine mogle da uznemiravaju onoga ko prekrši to pravilo. Takođe se savetuje da se niko ne češlja i da se ne dozvoli da pertle ili konci vise i vuku po zemlji, jer bi to moglo da „povuče“ i zmije.
Ova verovanja, iako deluju kao deo narodne mitologije, duboko su ukorenjena u tradiciju i često se prenose s kolena na koleno. Ona ukazuju ne samo na strah i poštovanje prema prirodi i njenim opasnostima, već i na moć vere u zaštitu svetaca i duhovne snage.
- Sveti prorok Jeremija ostaje upamćen ne samo kao veliki proročki glas starozavetnog doba, već i kao simbol doslednosti, vere i moralne hrabrosti. Njegova borba protiv idolopoklonstva, zla i nepravde, kao i predanja o njemu, i danas podsećaju vernike na važnost istine i duhovne istrajnosti, bez obzira na cenu.
