- Jedan muškarac je podelio svoje nezadovoljstvo i frustraciju bračnim životom, izražavajući duboko razočaranje u svoju suprugu. Kaže da, da je znao kakva je ona zaista pre nego što su se venčali – koliko je, po njegovom mišljenju, lenja i nezainteresovana za bilo šta osim osnovne brige o deci – nikada je ne bi ni pogledao, a kamoli oženio. Njegovo ogorčenje dolazi iz osećaja da on konstantno radi i trudi se, dok ona, kako on tvrdi, veći deo dana provodi u kući bez većih napora da doprinese više.
Navodi da praktično ne zna šta znači slobodan dan, jer radi i tokom vikenda. Iako priznaje da njegova žena vodi računa o deci, smatra da to nije dovoljan doprinos i da ne opravdava njen, kako kaže, „pasivan“ način života. U njegovim očima, ona je osoba koja koristi tuđu žrtvu, a da zauzvrat ne daje ništa značajno. Iako briga o deci može biti iscrpljujuća, on to ne vidi kao jednako naporno u poređenju sa svojim poslom.
- Situacija je kulminirala nedavno kada se, zbog povrede na radu, neočekivano vratio kući tri sata ranije. Bio je zbunjen jer nije čuo nikakvu buku ili glasove koji bi ukazivali na prisustvo njegove dece. Kada je ušao u kuću i shvatio da nema nikoga, iznenadio se. Nije želeo odmah da je zove telefonom, već je odlučio da sačeka. Tek desetak minuta pre njegovog uobičajenog dolaska kući, pojavila se i njegova žena sa decom. Bila je iznenađena što ga vidi ranije, a on tvrdi da je na njenom licu prepoznao izraz lica koji ukazuje na nelagodu ili čak krivicu.
Rekla mu je da je decu izvela u grad kako bi se malo opustili jer je bio lep dan. Međutim, njega je ta izjava dodatno razljutila. Postavio je pitanje: od čega se oni zapravo trebaju opuštati? Od boravka u kući i igranja? U njegovoj percepciji, cela porodica se odmara dok se on iscrpljuje na poslu. U tom trenutku počinju da ga muče i sumnje – da možda njegova žena koristi izlaske u grad kako bi se sastajala s nekim drugim. Ta ideja ga duboko boli jer oseća da je iskorišćen i izigran, ne samo emocionalno nego i finansijski.
- Ističe da njegova žena decu ponekad ostavlja u igraonicama, čime sebi daje slobodno vreme koje potencijalno koristi za stvari koje nisu deo njihovog porodičnog života. Sve to, naravno, plaća on. Počinje ozbiljno da razmatra mogućnost razvoda. O svemu je razgovarao s majkom, koja mu je predložila da možda ne treba da ostaje u tom braku samo zbog dece. Njena ideja je da bi ona mogla da pomogne oko podizanja unuka, dok bi on tako mogao da se oslobodi onoga što naziva teretom i parazitom u svom životu.
Iako priznaje da još nije doneo konačnu odluku, naglašava da je tokom sedam do osam godina braka situacija postajala sve teža i nepodnošljivija. Oseća da umesto da stvari idu nabolje, one sve više propadaju, i da svaki novi dan samo potvrđuje njegovu sumnju da njihova zajednica nema budućnost.
- U zaključku, vidi se da se ovaj čovek nalazi u dubokoj emocionalnoj i porodičnoj krizi. Njegove reči odišu ogorčenošću, razočaranjem i osećajem da se daje bez priznanja ili uzvraćanja. Da li su njegovi stavovi potpuno opravdani ili iskrivljeni kroz prizmu sopstvenog umora i nezadovoljstva, nije jasno – ali je očigledno da mu je potrebna ozbiljna introspekcija, a možda i pomoć profesionalca, kako bi doneo ispravnu odluku za sebe i svoju porodicu.
