Sve dame vole da su u kuhinji i da imaju svoje sjajne lončiće i poklopčiće, a da li ste znali da u našim kuhinjama postoje i stvari koje i nisu tako sjajne? U nastavku saznajte misterije koje se kriju u našim toplim domovima…
U savremenom životu sve češće koristimo različite posude i ambalaže za čuvanje hrane, jer nam one olakšavaju svakodnevicu i pomažu da obroci duže ostanu sveži. Ipak, nije svejedno od čega su te posude napravljene, jer mnogi plastični proizvodi sadrže hemikalije koje mogu negativno uticati na naše zdravlje. Jedna od njih je bisfenol A, poznatiji kao BPA, koji se koristi u proizvodnji plastike još od 1960-ih godina. Ova supstanca prisutna je u mnogim predmetima koje svakodnevno koristimo – od plastičnih posuda za hranu, preko boca za vodu, do unutrašnjih premaza konzervi i nekih metalnih delova poput čepova.
- BPA može dospeti u hranu ukoliko ona dolazi u direktan kontakt sa plastikom ili drugim materijalima koji sadrže ovu hemikaliju. Kada se to dogodi, određena količina BPA može biti apsorbovana u samu hranu, što potencijalno može predstavljati zdravstveni rizik. Iako američka Agencija za hranu i lekove (FDA) tvrdi da male količine BPA u hrani nisu štetne, stručnjaci i dalje savetuju oprez, naročito kada je reč o osetljivim grupama kao što su trudnice i deca.
Zabrinjavajuće je to što je, iako su regulative oko BPA u poslednjih nekoliko godina postale strože, ova hemikalija i dalje prisutna u mnogim proizvodima. Na primer, 2012. i 2013. godine FDA je izmenila pravila vezana za upotrebu BPA u proizvodima namenjenim deci, poput bočica i čaša, ali ove promene nisu bile posledica novih saznanja o štetnosti, već su proizvođači sami prestali da koriste BPA u ovim proizvodima. Ipak, u ostalim vrstama ambalaže BPA se i dalje nalazi.
- Uticaj BPA na zdravlje je tema brojnih istraživanja. Prema podacima Klinike Mayo, izloženost BPA može negativno uticati na razvoj prostate i mozga kod nerođene dece i novorođenčadi. Takođe, postoje dokazi da BPA može doprineti povećanju krvnog pritiska kod odraslih osoba. Iz tog razloga, stručnjaci sa Harvardove škole javnog zdravlja preporučuju izbegavanje konzumiranja hrane iz konzervi i korišćenje plastičnih posuda i boca koje ne sadrže BPA. Takođe, savetuje se da se plastične posude ne koriste u mikrotalasnim pećnicama niti peru u mašinama za pranje posuđa, jer visoka temperatura može ubrzati ispuštanje BPA u hranu.
Kao sigurnija alternativa, preporučuju se posude izrađene od stakla, nerđajućeg čelika ili porculana. Ovi materijali ne sadrže štetne hemikalije i bezbedniji su za dugotrajnu upotrebu. Takve posude su, iako možda skuplje i teže, zdravija opcija za svakodnevnu upotrebu i očuvanje hrane.
- Sve navedene činjenice potkrepljene su brojnim naučnim istraživanjima i preporukama uglednih institucija kao što su FDA, Klinika Mayo i Harvard. Iako su male količine BPA i dalje dozvoljene, posebno zbog njegove široke upotrebe, postoji opravdani razlog za oprez, naročito kod trudnica, male dece i osoba koje često koriste plastične posude za čuvanje hrane.
Zbog toga je važno biti svestan sastava i porekla ambalaže koju koristimo, kako bismo smanjili izloženost BPA i na taj način doprli očuvanju svog zdravlja. Uzimajući u obzir dostupne informacije, preporučljivo je usvojiti navike koje podrazumevaju korišćenje sigurnijih materijala za skladištenje hrane i pažljivo rukovanje plastikom, kako bi potencijalni rizici bili minimalizovani.
- U svetu u kojem smo svakodnevno izloženi mnogim hemikalijama, svesnost i pravilan izbor proizvoda mogu napraviti veliku razliku u očuvanju zdravlja nas i naše porodice. Zato nije zanemarljivo koliko pažnje posvećujemo onome u šta pakujemo i kako čuvamo hranu koju konzumiramo.
