Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obilježavaju Svetu velikomučenicu Efimiju, a verovanja kažu da je ona zaštitnica žena. U današnjem članku Vam donosimo par narodnih verovanja i običaja koji se vežu za današnji praznik…
U narodu omiljena i duboko poštovana, sveta velikomučenica Efimija zauzima posebno mesto u hrišćanskoj tradiciji, naročito među ženama koje je smatraju svojom zaštitnicom. Rođena i vaspitavana u Halkidonu, u oblasti Vitinije koja se nalazi na obali Crnog mora naspram Carigrada, sveta Efimija je još od mladosti pokazivala snažnu veru i privrženost hrišćanskom učenju. Živela je u vremenu kada je hrišćanstvo bilo progonjeno, a sama je život završila mučeničkom smrću tokom vladavine cara Dioklecijana, koji je bio poznat po brutalnim progonima hrišćana. Upravo tog dana, kada je podnela strašna stradanja, pravoslavni vernici je se sećaju i slave njen sveti lik.
- Ono po čemu je sveta Efimija naročito poznata u pravoslavnoj tradiciji jesu čudesna svojstva njenih svetih moštiju. Posebno se ističe događaj sa Četvrtog vaseljenskog sabora, održanog 451. godine u njenom rodnom Halkidonu, u vreme vladavine cara Markijana i carice Pulherije. Taj sabor sazvan je da bi se rešila velika teološka rasprava izazvana jeretičkim učenjem koje su širili Dioskor, aleksandrijski patrijarh, i Evtihije, arhimandrit iz Carigrada. Oni su tvrdili da u Isusu Hristu postoji samo jedna, božanska priroda, negirajući njegovu ljudsku prirodu, što je bilo u suprotnosti sa pravoslavnim učenjem.
Pošto rasprave i teološki argumenti nisu doneli jedinstven zaključak, predlog za razrešenje došao je od carigradskog patrijarha Anatolija. On je predložio da i pravoslavni i jeretici napišu svoja veroispovedanja i da ih polože u kovčeg sa moštima svete Efimije. Kovčeg je zatvoren, zapečaćen carskim pečatom i pod vojnom stražom, dok su svi prisutni proveli naredna tri dana u postu i molitvi. Četvrtog dana, kada su otvorili kovčeg, svi su bili svedoci čudesnog znaka: pravoslavno ispovedanje vere nalazilo se u desnoj ruci svetiteljke, dok je jeretičko bilo položeno pod njenim nogama. Ovaj događaj je protumačen kao božanska potvrda pravoslavne vere i imao je presudan uticaj na ishod sabora.
- Pored tog značajnog trenutka, sveta Efimija je kroz vekove nastavila da pokazuje svoju prisutnost među vernicima. Njene mošti, koje su čuvane u posebno izrađenoj mermernoj grobnici, imale su otvore kroz koje se, u posebnim prilikama, provlačio sunđer kako bi se skupila krv koja je isticala iz njenih svetih ostataka. Taj neobičan i sveti događaj dešavao se svake godine na dan njenog pomena, a ta krv se smatrala čudesnom – bila je miomirisna, lekovita i korišćena za blagoslove i isceljenja. Vernici su dolazili sa svih strana kako bi se pomazali njenom krvlju, zahvaljujući joj na čudima i moleći se za zdravlje i spasenje.
Zabeleženo je i da se ponekad krv pojavljivala i van dana njenog praznika, naročito kada bi episkop, koji je služio u crkvi gde su se čuvale mošti, vodio bogougodan i pravedan život. Ovakve pojave dodatno su učvršćivale veru naroda u svetost i čudotvornu silu svetiteljke. Osim kroz mošti, sveta Efimija je i lično, u snovima ili viđenjima, dolazila vernicima koji su je molili za pomoć, naročito u trenucima bolesti i životnih nevolja.
- Njena zaštitnička uloga posebno se ističe među ženama. Vernici veruju da svaka žena treba da joj se sa verom obrati, da se pomoli u crkvi, naročito za zdravlje svoje porodice i dece. Mnoge žene odlaze u hram na dan njenog praznika da zapale sveću i u tišini zatraže njen blagoslov, verujući da ona čuje molitve i da njena zaštita može pomoći u raznim životnim izazovima.
I danas, vekovima nakon njenog stradanja, sveta Efimija ostaje primer nepokolebljive vere, hrabrosti i duhovne snage. Njena priča nadahnjuje i podseća da svetost nije nedostižna i da molitva, vera i čisto srce mogu otvoriti vrata Božje milosti. U vremenu prepunom nesigurnosti i iskušenja, mnogi i dalje nalaze utehu u njenom zagovorništvu, verujući da sveta Efimija i dalje čuje njihove molitve i donosi isceljenje dušama i telima.
