Žika Jakšić je nedavno šokirao javnost kada je zbog zdravstvenih problema morao da odustane od poslednje sezone emisije „Nikad nije kasno“. Njegova bolest primorala ga je na ovaj težak korak, a fanovi i kolege izražavaju zabrinutost i podršku dok se oporavlja. U nastavku Vam otkrivamo više detalja vezanih za njegovu trenutnu situciju…
Na estradnoj sceni nije lako pronaći osobu koja uspeva da spoji iskrenu ljudsku toplinu, vedar duh i ozbiljnu profesionalnu posvećenost. Ipak, Žika Jakšić je tokom decenija rada upravo to uspeo da postane – simbol pozitivne energije, čovek koji na scenu unosi osmeh i optimizam, ali i voditelj koji svoj posao ne shvata samo kao obavezu, već kao misiju da ljudima pruži emociju i podstrek. Njegovo ime gotovo da je postalo sinonim za prijatnu atmosferu, prijateljski odnos sa kolegama i publiku koja ga doživljava kao nekoga svog.
- Zato nije iznenađenje što je vest o njegovom izostanku iz finalne emisije „Nikad nije kasno“ izazvala toliku pažnju i zabrinutost. Mnogi su bili šokirani što se čovek, koga su navikli da vide uvek raspoloženog i nasmejanog, suočio sa zdravstvenim problemima. Publika i saradnici su u prvi mah reagovali s nevericom, a zatim sa iskrenom brigom. Jedan od prvih koji mu se obratio bio je njegov dugogodišnji prijatelj i kolega, muzičar Đorđe David. On je javno otkrio da su razmenjivali glasovne poruke i da je u njegovom glasu odmah prepoznao prepoznatljivu iskru i energiju. Kako je rekao, u šali ga je podsetio da ga u studiju čeka njegova fotelja i da ga svi s nestrpljenjem očekuju. Jakšićev odgovor bio je kratak, ali snažan – obećao je da daje sve od sebe i da će ovu prepreku prevazići, što je njegovim prijateljima i fanovima ulilo veliku dozu nade i optimizma.
Prema pisanjima medija, Jakšiću je tokom radnog dana iznenada pozlilo, pa je hitno prebačen u bolnicu. Lekarski tim koji se brine o njemu saopštio je da prognoza izgleda dobro, ali da mu je najpotrebniji mir i oporavak bez stresa. Produkcija „Granda“ tom prilikom je apelovala da se poštuje njegova privatnost, što se retko viđa u domaćem javnom prostoru, gde su granice između privatnog i javnog života često zamagljene. Taj gest pokazao je da iza reflektora i kamera postoji iskreno razumevanje i ljudska briga.
Jakšićev rad iza televizijskih kamera ne svodi se samo na tehnički deo posla. On je čovek koji je stvorio atmosferu zbog koje se njegovi projekti, a posebno emisija „Nikad nije kasno“, doživljavaju kao mnogo više od zabavnog programa. Njegove emisije postale su prostor gde ljudi različitih generacija i životnih iskustava mogu da podele svoje priče, tugu i radost, i da dobiju priliku da ih neko čuje i razume. Kao domaćin, Žika je uvek znao da pruži podršku, uteši takmičara ili stvori trenutak u kojem emocije prirodno izlaze na videlo. Upravo to je razlog zašto ga publika ne gleda samo kao voditelja, već kao prijatelja koji unosi toplinu u njihove domove.
Koleginica Slavica Ćukteraš u jednom intervjuu istakla je da Žika nije samo saradnik, već i čovek koji ume da stvori osećaj sigurnosti čak i kada su okolnosti stresne. Njegova sposobnost da smiri situaciju, da nasmeje i podrži, nešto je što mnogi opisuju kao njegov zaštitni znak. Upravo zbog toga, njegovo odsustvo u finalnoj emisiji bilo je toliko upečatljivo. Voditeljka koja ga je zamenila nije mogla da sakrije emocije i pred milionskom publikom poslala mu je poruku: „Slušaj koliko te volimo“. Taj trenutak nije bio samo deo televizijskog scenarija, već dirljivi dokaz koliko ljudi zaista stoje uz njega. Bio je to podsetnik da i oni koji zabavljaju publiku i sami prolaze kroz teške trenutke, ali da snagu pronalaze u podršci koju im drugi pružaju.
Reči podrške i ohrabrenja počele su da pristižu iz svih pravaca – od kolega, prijatelja, muzičara, ali i publike koja ga prati godinama. Mnogi su istakli da ga doživljavaju kao simbol upornosti i čoveka koji nikada nije pristajao na osrednjost. Taj ugled i reputacija sada mu se vraćaju kroz ogromnu količinu ljubavi i podrške, što je, paradoksalno, možda i najlepši dokaz koliko je njegov rad ostavio trag. Ova situacija ujedno je otvorila i širu priču o tome koliko su prijateljstvo, solidarnost i empatija dragocene vrednosti koje često zaboravljamo u vremenu brzih senzacija i površnih vesti. Žikin osmeh, koji se nije izgubio čak ni u trenucima bolesti, postao je simbol nade da će i ovu prepreku pretvoriti u svoju novu pobedu. Njegov prijatelj Đorđe David opisao je to slikovito rekavši da se čini kao da Žika samo čeka trenutak da mu se „fabrička podešavanja“ ponovo pokrenu.
Ono što sada svi znaju jeste da ljudi ne pamte samo njegove dosetke, šale i vedru atmosferu iz emisija. Pamte i toplinu, ljudskost i pažnju koju je davao svakom učesniku, bez obzira na to koliko je bio poznat ili ne. Ta vrsta bliskosti između njega i publike sada se pokazuje kao neprocenjiva – jer upravo publika danas stoji uz njega i daje mu snagu da nastavi. Njegov povratak neće biti samo još jedan povratak voditelja na televizijsku scenu. On će značiti povratak simbola istrajnosti, optimizma i ljudske snage. Biće to povratak čoveka koji je karijeru gradio na iskrenom odnosu sa ljudima i koji sada može da vidi koliko mu se to vraća.
Kada se ova epizoda završi, mnogi neće pamtiti zabrinjavajuće vesti, već talas podrške koji se pojavio kao dokaz da u današnjem društvu i dalje postoji empatija i briga. Za čoveka poput Žike Jakšića, čitava ova situacija pokazuje da je njegova najveća nagrada upravo ljubav i podrška ljudi. Njegova karijera, izgrađena na osmehu, toplim rečima i hrabrosti da bude iskren, sada dobija još dublje značenje – jer pokazuje da tamo gde se iskreno daje, podrška uvek pronađe put nazad.
