Nema veće žalosti nego kad se izgubi više života odjednom,takav je bio i ovaj slučaj.
- Jednog jesenjeg dana, nebo iznad tadašnje Jugoslavije postalo je svedok tragedije koja će se zauvek urezati u istoriju svetske avijacije. U stravičnom sudaru u vazduhu, dva putnička aviona – jedan u vlasništvu jugoslovenske aviokompanije Inex Adria, a drugi pripadajući britanskom gigantu British Airways – našla su se na pogrešnim visinama u pogrešnom trenutku. U toj nesreći život je izgubilo 176 ljudi, a sam događaj ostao je zabeležen kao jedna od najređih i najstrašnijih avionskih nesreća u kojoj su učestvovala dva komercijalna leta.
Let DC-9, jugoslovenske kompanije Inex Adria Airways, poletio je iz Splita prema Kelnu. U njemu se nalazilo 113 osoba, uključujući članove posade. Sa druge strane, avion Trident 3B, koji je leteo iz Londona ka Turskoj, prevozio je 63 putnika i članova posade. Iako su piloti oba aviona bili iskusni i profesionalni, tragedija je nastupila zbog propusta u komunikaciji sa kontrolom leta u Zagrebu.
- U to vreme, jugoslovenski vazdušni prostor bio je jedan od najprometnijih koridora za avione sa Zapada, budući da države Istočnog bloka nisu dopuštale slobodan prelet. Tog dana, kontrolor leta Gradimir Tasić bio je na svojoj trećoj uzastopnoj smeni od po 12 sati – rezultat nedostatka osoblja i velikog opterećenja. Upravo taj umor i opšta prezasićenost zadacima doveli su do kobne greške.
Pilot jugoslovenskog aviona dobio je instrukciju da zadrži visinu i da se javi kada preleti Zagreb. Ipak, komunikacija je bila nejasna, a dodatno pojašnjenje stiglo je prekasno. U trenutku kada su oba aviona letela brzinom većom od 900 km/h, došlo je do direktnog sudara na visini od oko 10.000 metara. Krilo jugoslovenskog DC-9 doslovno je presjeklo trup britanskog Tridenta, uzrokujući dekompresiju i momentalnu dezintegraciju letelice.
- Trident se raspao u vazduhu i pao na tlo udarivši najpre zadnjim delom, dok je DC-9, sa teško oštećenim krilom, izgubio kontrolu i srušio se pod oštrim uglom. Niko od 176 ljudi nije preživeo. Meštani iz okoline Vrbovca, koji su prvi stigli na mesto nesreće, opisali su potresne prizore – komade olupina, sedišta sa vezanim telima, lične predmete rasute svuda. Jedan od policajaca čak je ispričao kako je pronašao bebu koja je davala znake života, ali ni hitna intervencija ne bi mogla da promeni njen tužan ishod.
Odgovornost za nesreću pripisana je kontroloru leta Gradimiru Tasiću, koji je kasnije osuđen na sedam godina zatvora. Međutim, kazna mu je smanjena, a mnogi njegovi saradnici su istupili u njegovu odbranu, ukazujući na sistemske propuste: premalo zaposlenih, zastarela tehnološka oprema i preopterećenost službe.
- Većinu putnika u jugoslovenskom avionu činili su nemački turisti koji su se vraćali sa odmora, što je nesreći dalo i snažan međunarodni odjek. Britanska aviokompanija, pogođena gubicima i tragedijom, pokrenula je dug pravni proces protiv tadašnje SFRJ, pokušavajući da dokaže odgovornost države za grešku kontrolora.
Sudska bitka trajala je decenijama. British Airways je 1979. godine podneo tužbu, koja je prošla sve pravne instance u Srbiji, da bi 2012. konačno bila odbijena žalba na visinu odštete. Ustavni sud Srbije je 2016. godine priznao povredu prava na suđenje u razumnom roku, ali nije ustanovio povredu prava na pravično suđenje. Slučaj je 2021. godine dospeo pred Evropski sud za ljudska prava u Strazburu.
- Uz to, 19 članova porodica žrtava, mahom članova posade britanskog aviona, podnelo je odvojene tužbe za naknadu štete. Iako tačni zahtevi nikada nisu objavljeni u javnosti, pravna borba i dalje traje.
Na mestu pada postavljen je mali drveni krst – jednostavan, ali snažan podsetnik na tragediju koju niko nije uspeo da spreči. I danas, više od četiri decenije kasnije, sećanje na taj događaj ostaje živo – kao opomena, kao rana i kao spomen svima koji su tog dana gledali u nebo i nisu znali da ono nosi kraj za 176 života.
