Roditeljstvo je najteži i najlepši dio u životu međutim ponekad iz dobrih namera učinimo pogrešno za našu decu.
- Svako dete je jedinstveno – neka su otvorena i živahna, dok su druga tiša, povučenija i zamišljenija. Ne postoji univerzalan pristup koji bi odgovarao svakom detetu, jer ono što funkcioniše kod jednog, može izazvati otpor kod drugog. Zbog toga je važno da roditelji svojoj deci prilaze sa razumevanjem, pažnjom i uvažavanjem njihove lične prirode.
Deca ne traže savršenstvo od svojih roditelja – ono što im je zaista potrebno jeste prihvatanje. Ako im pružimo dom ispunjen toplinom, sigurnošću i poverenjem, i ako ih naučimo granicama na način koji uključuje ljubav i poštovanje, omogućićemo im zdrav emocionalni razvoj. Ljubav prema detetu ne treba da bude uslovljena ocenama, ponašanjem ili dostignućima. Prava, bezuslovna ljubav podrazumeva podršku čak i kada dete pogreši, kada ne uspe ili pokaže slabost.
- Dete koje zna da je voljeno čak i kada pravi greške, neće osećati potrebu da potvrdu svoje vrednosti traži na pogrešnim mestima. Njegovo samopouzdanje će se graditi na sigurnosti da je prihvaćeno takvo kakvo jeste. Umesto da ga stalno štitimo od svakog pada, korisnije je da ga naučimo kako da se nosi sa greškama – da padne, ustane, obriše prašinu sa sebe i nastavi dalje. To su lekcije koje nijedna knjiga ne može zameniti.
Važno je i da roditelji ne guše dečje emocije. Deci treba dozvoliti da izraze svoja osećanja – da se smeju glasno, da se naljute, da zaplaču. Umesto da ih kritikujemo što su „preosetljivi“ ili što „previše osećaju“, treba ih naučiti kako da razumeju svoja osećanja. Ako deca nauče da ne potiskuju tugu, ne kriju bes i ne osećaju sram zbog suza dok su još mala, kao odrasli će znati kako da se nose sa sopstvenim emocijama, bez potiskivanja i gubitka sebe.
- Postavljanje previsokih očekivanja prema detetu može imati štetne posledice. Dete nije projekat, ono je ljudsko biće. Nije najvažnije da bude najbolji đak, najbrži sportista ili da ispuni ambicije svojih roditelja. Mnogo je važnije da bude srećno, emocionalno zdravo i da zna ko je i šta želi. Kada se na dete vrši preveliki pritisak, to može izazvati anksioznost, dok ljubav i razumevanje pružaju slobodu i osećaj sigurnosti.
Za kvalitetan odnos sa detetom nisu potrebni skupi izleti ni stalna zabava. Dovoljno je da mu svakog dana posvetimo malo pažnje – da ga pogledamo u oči i pitamo kako je, da mu pročitamo priču, da zajedno provedemo vreme u prirodi. Takvi trenuci grade nevidljive mostove poverenja između deteta i roditelja, pokazujući detetu da nije samo i da je voljeno.
- Deca najviše uče iz onoga što vide, ne iz onoga što čuju. Ako želimo da poštuju druge ljude, moramo ih mi sami poštovati. Ako želimo da budu odgovorna, vredna i brižna, treba da im to pokažemo sopstvenim ponašanjem. Ne možemo očekivati od dece ono što mi sami ne praktikujemo.
Takođe, važno je nagraditi trud, a ne samo rezultat. Ako dete uloži napor, a ne postigne očekivani uspeh, ne treba ga zanemariti. Treba mu pohvaliti istrajnost i ohrabriti ga da pokuša ponovo. Na taj način ga učimo da ceni proces i lični rast, a ne samo krajnji ishod.
- U vremenu koje previše vrednuje materijalne stvari, ključno je da decu učimo pravim vrednostima – skromnosti, zahvalnosti, empatiji, brizi o planeti i životinjama. Ako shvate da sreća ne dolazi iz stvari, već iz odnosa i iskustava, biće otporniji na izazove savremenog društva.
I ne smemo zaboraviti igru. Igra nije gubljenje vremena – ona je suštinski deo razvoja deteta. Kroz igru se razvijaju mašta, kreativnost, sposobnost rešavanja problema i emocionalna inteligencija. Deca današnjice su često preopterećena obavezama, a premalo vremena im ostaje za igru, i to treba promeniti.
- Na kraju, važno je zapamtiti da će ono što danas radimo – kako se ponašamo prema deci, kako ih slušamo, grlimo, kritikujemo ili podržavamo – oblikovati njihove živote u budućnosti. Možda ćemo tek za 20 godina uvideti koliko su naši postupci ostavili traga. Zato birajmo svesno. Birajmo ljubav, prisustvo i razumevanje. Jer deca možda neće zapamtiti svaku reč koju smo im rekli, ali će zauvek pamtiti kako su se pored nas osećala.
