Srpska Pravoslavna Crkva i vernici danas slave Svetoga Apostola Jerma a u nastavku današnjeg članka Vam donosimo savete i verovanje koji važe za današnji dan..
- Sveti apostol Jerma, koga Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici proslavljaju 13. juna, jedan je od onih svetitelja čije ime ne odjekuje uvek najglasnije, ali čija duboka duhovna poruka ima izuzetan značaj za svakog vernika. Poznat još i kao Hermes ili Erma, ovaj svetac bio je jedan od sedamdesetorice Hristovih apostola i episkop u Filipopolju. Njegov život završio se mučeničkom smrću, ali ono što ostaje kao njegova zaostavština je svetli primer pokajanja, vere i istrajnosti.
U Novom zavetu, apostol Pavle pominje Jerma u svojoj poslanici Rimljanima, čime se potvrđuje njegovo prisustvo u ranim hrišćanskim zajednicama. Rođen je u grčkom okruženju, ali je veći deo života proveo u Rimu, u tadašnjem centru carstva i važnom hrišćanskom sedištu. Kao episkop Filipopolja, posvetio je život propovedanju jevanđelja i podučavanju naroda.
- Značajan deo duhovnog nasleđa koje je ostavio jeste knjiga pod nazivom „Pastir“. Ovaj tekst bio je veoma cenjen u prvim vekovima hrišćanstva, pa čak smatran i nadahnutim. U njemu je, između ostalog, opisano kako mu se, u jednom trenutku molitve, ukazao anđeo – nazvan Anđeo pokajanja – koji mu je dao dvanaest zapovesti. Te zapovesti i danas imaju svoju duhovnu težinu i važnost. One podstiču veru, istinu, uzdržanje od zla i moralno vladanje u svakodnevnom životu. Među njima su saveti o tome da se veruje u Boga bez kolebanja, da se ne nanosi zlo drugima, da se čini milostinja, da se ljubi istina, da se izbegavaju laži, da se čuva duhovna i telesna čistota, kao i da se vodi unutrašnji duhovni rat sa sopstvenim slabostima.
Jedna od najdubljih poruka Svetog Jerma jeste ta da su čoveku svakodnevno dodeljeni duhovi – jedan dobar, a drugi zao – koji ga navode u suprotnim pravcima. On naglašava važnost izbora, unutrašnje borbe i truda da se duh dobra uzdigne u svakodnevnim postupcima. Jerma takođe uči da se ne treba bojati đavola, već Boga – što ne znači strah u smislu panike, već duboko poštovanje i svest o sopstvenoj odgovornosti pred Stvoriteljem.
- Život Svetog Jerma nije bio lagan. Pre nego što se okrenuo duhovnom putu, bio je bogat i imućan čovek. Ipak, zbog grešaka koje je činio, kao i grešaka svojih sinova, sve je izgubio. Međutim, to duhovno siromaštvo pretvorio je u priliku za pokajanje, preobrazbu i istinsku veru. Njegova posvećenost i vernost nisu poklekli ni pred progonima i mučenjima. Iako je znao šta ga čeka, nije se odrekao Hrista. Takva hrabrost i odanost veri, čak i po cenu života, čine ga uzorom hrabrosti i postojanosti.
Danas, vernici mu se obraćaju kroz molitvu, posebno kroz tropar koji se čita u njegovu čast. U toj molitvi, Sveti Jerma se poziva kao zagovornik pred Bogom da moli za oproštaj grehova svima onima koji mu se sa verom obrate.
- Obeležavanje njegovog dana u crkvenom kalendaru nije samo ritual, već prilika da se podsetimo na snagu pokajanja i važnost svakodnevne borbe sa sobom, da se trudimo da budemo pravedni, iskreni i čestiti. Sveti Jerma nas uči da nijedan pad nije konačan ako se iz njega izvuče pouka i ako se uzdamo u Božju milost. Njegov život ostaje večna inspiracija i poziv na duhovni rast.
