Ljudi se doista bave sa svačim,a čist primer toga je i ova devojka koja je očito pomešala realnost i svet mašte..
- Ova neobična i pomalo zabavna ispovest mlade žene pruža uvid u svet adolescentnih želja, nesigurnosti i potrage za ljubavlju, kroz prizmu popularne kulture i dečje mašte koja se, u njenom slučaju, pretvorila u ozbiljnu – iako ne i uspešnu – opsesiju ljubavnom magijom. Inspirisana serijom Čari i konceptom „knjige senki“, ova devojka je, kao tinejdžerka, pokušavala da kroz čarolije osvoji srce svoje simpatije Barija. I ne samo njega – lista „meta“ se, kako priznaje, s vremenom širila.
Njeni rituali su uključivali sveće, kristale, začine, pergamente, pa čak i ispisivanje imena simpatija pomoću eteričnih ulja. Iako to može delovati kao bezopasna zabava, za nju je to predstavljalo nešto mnogo ozbiljnije. Bila je uverena da na taj način može preusmeriti emocije i sudbinu. Na sreću, nikada nije prešla granicu sopstvene sigurnosti – iako priznaje da bi koristila čak i krv da se nije plašila uboda.
- Uprkos trudu, rezultati su izostajali. Njena čarolija za Barija, kojom ga je pokušala naterati da je pozove „za pet minuta“, nikada nije urodila plodom. Ni druge čini nisu dale očekivani efekat. Kako je sama rekla: „Nijedna od njih nije uspela. Bar ne koliko ja znam.“ Najbliže uspehu bila je kada je bacila čini na prijatelja koji joj je uzvratio osećanja – ali tek šest godina kasnije, kada joj više nije bilo stalo.
Njeno priznanje o tome kako je magija zapravo bila zamena za samopouzdanje otkriva dublju emocionalnu pozadinu ove priče. U trenutku kada se osećala nedovoljno vrednom da nekoga osvoji „sama od sebe“, magija joj je pružala iluziju kontrole. Davala joj je osećaj moći, kao da je ipak „nešto radila“ i da ne prepušta sudbinu pukoj slučajnosti. Za nekoga nesigurnog, takav osećaj može biti dragocen.
- S godinama, stvari su se promenile. Udata, srećna i emocionalno stabilna, sada se sa osmehom i blagom dozom stida osvrće na svoje čarolije iz mladosti. Knjige senki više ne koristi, ali ih rado prelista kao podsetnik na jedan period života kada je bila spremna da veruje u nemoguće. Kada se pita šta bi zaista osećala da je neka od tih čarolija uspela, dolazi do ključnog uvida – ljubav koja bi potekla iz veštačkog uticaja ne bi bila istinska. Kako bi mogla da veruje partneru ako zna da su njegova osećanja rezultat čini, a ne njegovog srca?
Na kraju, njena poruka je jasna i pomalo duhovita: ako vam se neko dopada, priđite mu. Pitajte ga da izađe s vama. Magija je možda zanimljiva, ali prava veza se gradi na uzajamnosti i iskrenosti, a ne na nejasnim silama iz senki. Sama je potvrdila tu istinu – nakon što je godinama kasnije pronašla Barija na Fejsbuku, poslala mu zahtev za prijateljstvo, ali nikada nije dobila odgovor. On je sada oženjen i ima decu.
- Ova priča, iako obojena duhovitošću, nosi važnu poruku – ništa ne može zameniti autentičnost i hrabrost u iskazivanju osećanja. U eri kada se mnogo toga „filtrira“, bilo kroz društvene mreže, bilo kroz pokušaje da se zadovolji neki zamišljeni ideal, vredi se podsetiti da je prava snaga u iskrenosti, a ne u čarolijama. Jer, iako su ljubavne čini možda davale osećaj kontrole, tek iskren odnos donosi ono za čim svi tragamo – pravu, uzvraćenu ljubav.
