U današnje vreme ljudi žive “brzim” životom i retko da neko vodi računa o tome šta radi i šta jede tokom dana, iako te navike mogu uzrokovati kobne posledice nakon nekoliko godina. Na tu temu, u nastavku Vam donosimo par saveta i navika koje bi trebali uključiti u svoju svakodnevnicu za zdraviji i duži život…
Posle pedesete godine života, mokraćna kiselina postaje tih, ali uporan neprijatelj koji se može neprimetno nagomilavati u organizmu sve dok se ne javi kroz bolne zglobove, kamenje u bubrezima ili nagli skok krvnog pritiska. Da ne biste došli u situaciju da se suočavate s ovim problemima, važno je da je držite pod kontrolom kroz nekoliko jednostavnih, ali moćnih navika koje mogu imati ogroman uticaj na vaše zdravlje.
- Mokraćna kiselina je prirodni nusprodukt razgradnje purina – jedinjenja koje se nalazi u ćelijama našeg tela i u mnogim namirnicama koje jedemo. U manjim količinama ima i korisnu ulogu jer deluje kao antioksidans koji štiti ćelije. Međutim, kako starimo, posebno kod žena, nivo mokraćne kiseline često raste zbog promena u metabolizmu, opterećenja bubrega ili masne jetre. Osim toga, višak kilograma i nezdrave navike dodatno pogoršavaju situaciju. Oko 70% purina naše telo proizvodi samo, dok ostatak dolazi iz hrane kao što su crveno meso, mahunarke i alkohol. Ako bubrezi i creva ne uspevaju da prerade sav višak, mokraćna kiselina počinje da se taloži u organizmu i stvara ozbiljne zdravstvene komplikacije.
Giht je jedan od prvih signala – to je bolna upala zglobova koja najčešće pogađa palac na nozi. Tu je i hipertenzija koja može ugroziti srce, kao i kamen u bubrezima koji otežava njihov rad. Najnovija istraživanja pokazala su i da mokraćna kiselina može prodrijeti u mozak, čime raste rizik od Alchajmerove i Parkinsonove bolesti. Ukoliko primetite hroničan umor, oticanje ili bolove u zglobovima, to su upozoravajući znaci. Ipak, čak i ako simptomi nisu prisutni, postoje načini da preventivno delujete i sprečite probleme.
- Jedan od najjednostavnijih koraka koji možete preduzeti jeste da pijete dovoljno vode tokom dana. Hidratacija je ključna jer pomaže bubrezima da efikasno izbacuju mokraćnu kiselinu, smanjujući rizik od stvaranja kristala u zglobovima i kamenja u bubrezima. Ako ne pijete dovoljno vode, urin postaje pregust, a štetne materije se talože u telu. Preporuka je da dnevno unesete oko 1,5 do 2 litra čiste vode, osim ako vam lekar nije drugačije savetovao. Dan započnite čašom vode, držite flašu pored sebe i pijuckajte u manjim gutljajima tokom dana. To ne samo da čuva bubrege već i povećava energiju.
Druga važna navika odnosi se na unos fruktoze. Iako voće nosi epitet zdrave hrane, prekomeran unos fruktoze može biti opasan, naročito kod ljudi sa viškom kilograma ili insulinskom rezistencijom. Med, sušeno voće, slatkiši i gazirani sokovi opterećuju jetru i stimulišu stvaranje mokraćne kiseline. Bolji izbor su bobičasto voće, jabuke i kivi jer imaju niži sadržaj fruktoze. Ako volite jogurt, umesto zaslađenih varijanti birajte prirodni jogurt i dodajte mu sveže bobičasto voće – tako ćete dobiti zdrav obrok bez dodatnog opterećenja organizma.
- Dobar san je još jedan stub zdravlja. Nedostatak sna predstavlja stres za organizam, podiže nivo kortizola i ometa metabolizam, što direktno utiče na nivo mokraćne kiseline. Takođe, loš san dehidrira telo i povećava upalne procese. Pokušajte da spavate 7 do 8 sati u mračnoj, prohladnoj prostoriji, bez mobilnog telefona ili drugih ekrana pre odlaska u krevet. Izbegavajte kofein u večernjim satima i razmislite o šolji toplog čaja od kamilice ili kratkom istezanju pre spavanja.
Vitamin C je takođe saveznik u borbi protiv mokraćne kiseline. On pomaže bubrezima da je efikasnije izluče iz tela i smanjuje upale. Najbolji izvori ovog vitamina su kiseli kupus, šipak, brokoli, kivi i citrusi. Dodajte bobičasto voće u jutarnji obrok ili grickajte pomorandže za užinu. Pre nego što posegnete za vitaminskim suplementima, posavetujte se sa lekarom, jer prirodni izvori vitamina uvek imaju prednost.
- Kada je reč o ishrani, nemojte potpuno izbegavati proteine jer su oni neophodni za zdrav rad bubrega i jetre. Međutim, budite umereni sa crvenim mesom i mahunarkama koje sadrže puno purina. Optimalna količina je oko 0,8 do 1 gram proteina po kilogramu telesne mase dnevno. Birajte piletinu, ribu, jaja ili mladi sir, a obroke obavezno obogatite povrćem koje pomaže u održavanju ravnoteže u organizmu. Izbegavajte prejedanje, ali i drastične dijete koje mogu dodatno poremetiti metabolizam.
Mokraćna kiselina nije samo brojka u laboratorijskim nalazima – ona može biti ozbiljna pretnja zdravlju ako je zanemarite. Giht može ukočiti zglobove, hipertenzija opteretiti srce, a kamen u bubrezima narušiti njihovo funkcionisanje. Još ozbiljnije, višak mokraćne kiseline može doprineti razvoju neurodegenerativnih bolesti poput Alchajmera i Parkinsona. Dobra vest je da se sve to može prevenirati usvajanjem ovih jednostavnih navika.
- Počnite malim koracima: čaša vode ujutru, šaka bobičastog voća tokom dana, sat dužeg sna noću. Ako primetite znakove umora, bolove u zglobovima ili oscilacije krvnog pritiska, ne oklevajte da se obratite lekaru i proverite nivo mokraćne kiseline. Briga o svom telu je najbolja investicija za zdravu i mirnu budućnost.
