Babe i djedovi od pamtiveka rado čuvaju decu i uče ih važnim životnim stvarima,Uroš iz Ljiga je zabranio tasti i tastu da čuvaju decu a šta se desilo pročitajte u nastavku današnjeg članka..
Priča iz Ljiga koju je podelio Uroš M. postala je tema brojnih diskusija na društvenim mrežama i forumima, jer osvetljava jedan od sve češćih sukoba između generacija u savremenim porodicama – granice između roditeljskog autoriteta i uloge baka i deka. Uroš je na platformi „Ispovesti“ otvoreno izneo svoju frustraciju, opisavši situaciju u kojoj su njegovi roditelji, bez njegovog znanja i saglasnosti, odveli njegovu ćerku – čiji identitet je zaštitio imenom Talija – da joj probuše uši.
Za Uroša i njegovu suprugu, to nije bio samo estetski ili kulturološki čin. Oni su se prethodno dogovorili da takvu odluku neće donositi dok dete ne postane dovoljno zrelo da samo izrazi želju i donese odluku o svom telu. Oboje su želeli da Taliji ostave mogućnost izbora i da je ne izlažu nepotrebnom fizičkom bolu niti donesu odluku koja ima trajne fizičke posledice bez njenog pristanka.
U svojoj objavi, Uroš je objasnio i ličnu pozadinu koja je dodatno uticala na ovaj stav. Njegova supruga je, kao beba, prošla kroz isto iskustvo – njeni roditelji su joj probušili uši dok nije bila svesna, a ona to i danas pamti kao bolno iskustvo. U inat svemu, nikada nije nosila minđuše.
Iako je čin njegovih roditelja mogao da se posmatra kao dobronameran, Uroš ga je doživeo kao ozbiljan udarac na poverenje i narušavanje roditeljskog autoriteta. Bio je ogorčen što su mu, kako je rekao, radili iza leđa i samoinicijativno doneli odluku o telu njegove ćerke. Kao odgovor na to, doneo je odluku koja je dodatno produbila porodičnu krizu – dozvolio je viđanje Talije s bakama i dekama samo u svom prisustvu. Ova odluka izazvala je buru negodovanja, ne samo kod njegovih roditelja, već i kod šire porodice.
Roditelji su pokušali da opravdaju svoj postupak tvrdeći da su delovali iz ljubavi i da dete nisu želeli da povrede, već da je samo reč o običaju koji je u njihovoj generaciji bio normalan. Uroš, međutim, nije želeo da relativizuje situaciju. Za njega je problem bio načelan – ne radi se o minđušama, već o tome ko ima pravo da odlučuje o njegovom detetu.
Porodica je pokušala da ga ubedi da popusti, smatrajući da je preterao i da nije realno da dete ne viđa bake i deke bez prisustva roditelja. Smatrali su da je to kazna koja ne odražava stvarne namere njegovih roditelja. Uprkos pritisku, Uroš i njegova supruga su ostali pri svom stavu – žele da njihova prava i odluke kao roditelja budu poštovane.
Ne znajući više da li postupa ispravno, Uroš se obratio korisnicima „Ispovesti“ s pitanjem: da li preteruje što više ne želi da ćerku ostavlja na čuvanje svojim roditeljima? Odgovori su bili brojni, a većina komentatora stala je na njegovu stranu. Ljudi su izražavali razumevanje za njegovu odluku i osuđivali potez baka i deka, opisujući ga kao ozbiljno zadiranje u roditeljske dužnosti. Neki su išli čak i dalje, nazivajući bušenje ušiju bez pristanka deteta „trajnim oštećenjem“ i naglašavali važnost poštovanja granica.
Korisnici su mu savetovali sledeće:
-
Da istraje u odluci i ne podleže pritiscima drugih članova porodice.
-
Da napravi jasne dogovore s roditeljima o budućim kontaktima s detetom.
-
Da potraži profesionalnu podršku ukoliko konflikti eskaliraju.
Ova priča je skrenula pažnju na dublji problem – generacijske razlike u shvatanju roditeljstva i prava deteta. Dok su nekada bake i deke imali slobodniju ulogu u odgajanju unuka, savremeni roditelji sve češće insistiraju na autonomiji i ravnoteži u donošenju odluka. Ljubav bake i deke nije sporna, ali kada je njihova inicijativa suprotna željama roditelja, dolazi do sukoba koji može ostaviti duboke posledice.
Na kraju, ostaje pitanje: gde se povlači granica između ljubavi i zadiranja u roditeljski prostor? Uroš i njegova supruga smatraju da su je njihovi roditelji ozbiljno prešli – i odlučni su da zaštite pravo svog deteta na sopstveni izbor.
