U Manastiru Ostrog su mnogi vernici pronašli smiraj i utehu za probleme koje ih muče,ipak manastir nije poznat samo po isceliteljskim moćima,naime on je u jednom momentu postao mesto odlaganja zlata iz bivše Jugoslavije.O čemu se zapravo radi pročitajte u nastavku.
U vreme pred Drugi svetski rat, država Kraljevina Jugoslavija je, prema istorijskim izvorima, posedovala značajnu količinu zlata – čak 10.703,41 kilograma. Ova vredna rezerva nalazila se u državnim trezorima, a pred sam početak ratnih dešavanja odlučeno je da se raspodeli na više lokacija kako bi se izbegla pljačka.
Prema dokumentima iz arhiva:
-
Užički podzemni trezor čuvao je 9.611,30 kg zlata,
-
dok je 1.089,80 kg bilo skladišteno u Sarajevu.
Nakon što je Beograd bombardovan 7. aprila 1941. godine, ministar finansija u vladi generala Simovića, dr Juraj Šutej, naredio je hitan transport zlata iz Užica u Mostar.
Haos Drugog svetskog rata: Zlato menja ruke
Već 14. aprila iste godine, situacija se dramatično promenila. Zlato iz Mostara, u strahu od pljačke, premestili su pripadnici NDH u pećine kod Nikšića. Ipak, ono što je trebalo da bude skrovište postalo je poprište podela i krađa.
Zlato je ubrzo dospelo u ruke različitih aktera rata:
-
Italijani su prisvojili 176 sanduka, ukupno 8.393,22 kg,
-
Nemačke trupe su u manastiru Ostrog pronašle i odnele četiri sanduka, težine 188,45 kg,
-
Četnici su se domogli jednog sanduka,
-
OZNA je odnela pet sanduka u Beograd,
-
dok su ustaše zaplenile celokupno zlato iz Sarajeva – 1.089,80 kg.
Ostrog – utočište i svedok istorije
Posebno zanimljiv detalj jeste da je deo blaga jedno vreme bio sakriven upravo u manastiru Ostrog. Ovaj svetionik duhovnosti postao je utočište i za deo nacionalnog bogatstva. Ali kako se rat približavao kraju, svi su se iznenada setili tog zlata. Svaka strana u sukobu pokušavala je da se domogne dela ove dragocene rezerve.
OZNA, tadašnja bezbednosna služba nove komunističke vlasti, uspela je da preuzme deo zlata iz Ostroga. Taj deo je, prema nezvaničnim informacijama, kasnije prebačen u Titov lični sef, čime je završio u rukama nove političke elite.
Da li je kralj Petar II odneo zlato?
U javnosti su godinama kružile teorije zavere koje su tvrdile da je kralj Petar II Karađorđević, prilikom napuštanja zemlje, sa sobom poneo i nacionalno zlato. Međutim, te tvrdnje je kategorički odbacio Dragomir Acović, predsednik Krunskog saveta. On naglašava:“Kralj nije odneo ni novac ni zlato. Sve su to obične izmišljotine koje imaju za cilj da naruše ugled dinastije.”
Prema Acoviću, zlato je ostalo unutar granica bivše Jugoslavije, bilo sakriveno, raspoređeno i često premeštano tokom ratnih godina, a sudbina mnogih delova tog blaga ni danas nije u potpunosti poznata.
Priča o zlatnom blagu Kraljevine Jugoslavije ostaje jedno od najintrigantnijih poglavlja domaće istorije. Manastir Ostrog, poznat po duhovnim čudima, nakratko je postao i mesto čuvanja ovog bogatstva, što dodatno pojačava njegovu simboliku. Sudbina zlata, koje su otimali i skrivali različiti politički i vojni akteri – od Italijana, preko Nijemaca, četnika, ustaša, pa do OZNA-e – svedoči o haotičnim vremenima i složenim odnosima tokom rata.
Uprkos brojnim pričama i kontroverzama, jedno je sigurno: deo ovog zlata nikada nije pronađen, a njegova tajna ostaje zakopana negde među istorijskim senkama prošlosti. Ostaje pitanje – da li će ikada biti otkrivena prava istina, i da li će Ostrog i dalje čuvati svoje najveće tajne?
