Naučili ste da noću dugo ostajete budni i stresirate se za svaku sitnicu? U današnjem članku Vam donosimo par savjeta profesora Predraga Mitrovića koji otkriva kako umor i stres utiču na Vaše srce…
Prof. dr Predrag Mitrović, renomirani kardiolog Urgentnog centra u Beogradu, u sklopu serijala „Lekoviti razgovori“ podelio je dragocene savete o tome kako sačuvati zdravlje srca i organizma u celini. U ovom razgovoru naglasak je bio na zdravim navikama koje doprinose vitalnosti, dužem životu i boljem kvalitetu svakodnevnice.
- Profesor Mitrović ističe da je osnova zdravog života ravnoteža. On navodi kako je važno da tempo života ne bude brži od onoga što naš organizam može da izdrži. Podseća na jednu staru parolu iz saobraćaja, koja se odlično uklapa u filozofiju zdravog života: „Ne brže od života“. Prema njegovim rečima, čovek treba da nauči da uspori, da meri svoje korake i da pažljivo rasporedi snagu i vreme, jer telo nije neuništivo i nije moguće živeti bez posledica ako ga konstantno izlažemo stresu i iscrpljivanju.
Veliku ulogu u očuvanju zdravlja ima kvalitetan i pravovremen odmor. Profesor savetuje da bi trebalo leći na spavanje pre ponoći, jer oko 12 sati noću i pola jedan u organizmu dolazi do reparacije određenih enzima koji su ključni za oporavak. Ako se ovaj proces propusti, nema koristi ni od spavanja koje traje do podneva ili čak celog dana. Organizam jednostavno ne uspeva da se regeneriše na pravi način. Upravo zbog toga je važno odvojiti vreme za san i smanjiti stres na minimum. Profesor priznaje da savremeni način života često odvlači ljude od ovih osnovnih principa, ali upozorava da neodgovornost prema sopstvenom telu vodi ka skraćenju životnog veka i da na kraju ništa ne dobijamo time što se trošimo bez mere.
- Govoreći o signalu koji nam telo šalje, Mitrović upozorava da ne treba ignorisati ni najmanje simptome umora i iscrpljenosti. „Nismo neuništivi i moramo naučiti da slušamo svoje telo“, naglašava on. Kada organizam šalje znakove da je umoran, to je jasan alarm da treba stati i napraviti pauzu. U suprotnom, posledice po zdravlje mogu biti ozbiljne.
Profesor se osvrnuo i na psihološke aspekte zdravlja, napominjući da različiti tipovi ličnosti različito reaguju na stres i izazove. Neki ljudi su, kako kaže, suviše strogi prema sebi i stalno ih prati osećaj griže savesti, dok su drugi opušteniji i lakše se nose sa problemima. „Postoji ono što ste nasledili – genotip, i ono što ste stekli iz okruženja – fenotip. Suština je u tome da pronađete ravnotežu“, objašnjava on.
- Posebnu pažnju profesor posvećuje problemu umora, koji razlikuje na dva načina – hronični i aktivni. Hronični umor je, prema njegovim rečima, stanje u kojem se osoba stalno oseća iscrpljeno, bez obzira na to koliko je spavala. To može biti posledica načina života, ali i znak ozbiljnijih zdravstvenih problema, poput poremećaja rada štitne žlezde. Tipičan znak ovog umora je stalna potreba za snom – osoba može zadremati bilo gde, čak i tokom razgovora ili sastanka. S druge strane, aktivni umor javlja se kao posledica akutnog nedostatka sna. To je intenzivno iscrpljenje koje nastaje kada organizam trenutno ne može da funkcioniše normalno – tada se osoba oseća toliko iscrpljeno da ne može ni nekoliko metara da pređe bez osećaja slabosti. Za razliku od hroničnog, aktivni umor je burnija i naglija reakcija organizma.
Na kraju razgovora, profesor je podvukao važnost umerenosti u svemu što radimo. „I posao, i fizička aktivnost, i hobi – sve može, ali mora postojati mera. Ne brže od života, to je ključ svega“, zaključio je on, ističući da je balans jedini način da se postigne dug i kvalitetan život.
- Njegovi saveti služe kao podsetnik svima da zdravlje nije nešto što se podrazumeva, već rezultat svakodnevnih odluka i odnosa prema sebi. Čuvanje tela i uma kroz zdrave navike je ulaganje koje se dugoročno isplati, jer samo tako možemo sačuvati vitalnost i osigurati sebi srećnu i ispunjenu starost.
