Priroda je stvorila i problem i rešenja za svaku moguću situaciju,zato smo Vam danas pripremili članak u kojem pišemo kako da se spasite zmija na ekološki prihvatljiv način a bez bojazni da će se ponovo pojaviti u Vašem dvorištu.U nastavku saznajte tko će Vam to biti najbolji saveznik ovog leta..
- S porastom temperatura, priroda se budi, a sa njom i mnoge životinjske vrste koje tokom zime miruju. Među njima su i zmije, koje izlaze iz svojih skrovišta u potrazi za hranom i toplinom. Zbog toga ne čudi sve veći broj susreta između ljudi i ovih gmizavaca, naročito u ruralnim i prigradskim područjima. Mnogi građani reagiraju s panikom na ove susrete, ali postoje prirodna rešenja koja mogu doprineti sigurnosti doma, a jedno od najefikasnijih dolazi u obliku simpatičnog i korisnog stanovnika – ježa.
Iako sitan i naizgled bezopasan, jež je u prirodi poznat kao efikasan saveznik protiv zmija. Zmije ga se, naime, instinktivno plaše, a dodatna prednost ježeva jeste njihova ishrana – oni se, osim zmijama, hrane i puževima, insektima i drugim štetočinama koje mogu napraviti štetu u vašem vrtu. Drugim rečima, ako imate redovnog „gosta“ u dvorištu u vidu ježa, možete bezbedno smanjiti upotrebu insekticida i pesticida.
- Ježevi pripadaju redu Insectivora, što znači da su prvenstveno bubojedi. Njihov jelovnik obuhvata razne beskičmenjake, poput skakavaca, crva, puževa, pa čak i manjih kičmenjaka poput žaba, guštera, a ponekad i krtica. Posebno je zanimljivo da se ježevi ne ustručavaju ni od zmija otrovnica. Njihovo telo sadrži protein poznat kao erinacein koji ih štiti od delovanja zmijskog otrova, što im omogućava da se hrane i najopasnijim vrstama bez straha po vlastiti život.
Uprkos svim prednostima koje donose, ježevi su i sami često žrtve urbanog života. Mnogi stradaju na putevima pod točkovima automobila, ali i od kosilica, ili čak otrova namenjenih glodarima koje ljudi nepažljivo ostavljaju u svojim dvorištima. Zato je važno širiti svest o njihovoj ulozi u ekosistemu i zaštititi ih kada god je to moguće.
- Ako imate sreće da u svom vrtu sretnete ježa, najvažnije je da ga ne uznemiravate i da mu, ukoliko želite, ostavite nešto hrane. Međutim, treba imati na umu da ježevi ne podnose mleko i hleb, iako se to često pogrešno veruje. Takođe ne bi trebalo da jedu ni zeljasto povrće poput kelja ili karfiola. Umesto toga, možete ih počastiti kuvanim jajima ili malom količinom mokre mačje hrane. Važno je da ih ne dodirujete golim rukama, jer su osetljivi na bakterije koje mi ljudi nesvesno prenosimo. Ako je neophodno da im pomognete, koristite rukavice i budite nežni.
Ukoliko primetite mladunče ježa bez prisustva majke, najbolje je da ga ugrejete i kontaktirate lokalni centar za zaštitu divljih životinja ili azil. Stručnjaci napominju da je briga o ježevima veoma kompleksna i ne bi je trebalo preuzimati bez adekvatnog znanja i iskustva, jer se tako smanjuje njihova šansa za opstanak i povratak u prirodu.
- Uzimajući sve ovo u obzir, može se reći da jež nije samo simpatična životinjica koju ponekad vidimo u prolazu – on je čuvar vrta, prirodni borac protiv štetočina i nenametljiv saveznik u borbi protiv zmija. Umesto da se oslanjamo na agresivne metode i hemikalije, priroda nam nudi svoja rešenja. Učenje kako da živimo u harmoniji sa njom – počinje upravo od ovakvih sitnih, ali značajnih primera.
