Na društvenim mrežama se često mogu naći čudne ispovijesti, takva je i ova u nastavku članka. Nastavite da čitate ukoliko želite da saznate više o ispovesti koja kruži mrežama i koja je dovela u pitanje moralnost aktera te priče…
U mirnom i pitomom gradu Doboju, u samom srcu Bosne, odigrala se priča koja je ubrzo postala glavna tema razgovora i izazvala mnoštvo komentara i rasprava. Reč je o složenom odnosu između maćehe i pastorka – dinamici koja je uvek bila obavijena brojnim predrasudama i stereotipima. Dok se u mnogim porodicama ovakvi odnosi razvijaju u prijateljske i podržavajuće veze, ovde je sve krenulo u potpuno drugačijem smeru, na način koji podseća na zaplete iz napetih filmskih drama.
- Glavna junakinja ove priče je Marija, žena u ranim četrdesetim godinama, koja živi sa svojim suprugom i njegovim sinom iz prvog braka, Markom, dvadesetdvogodišnjim mladićem. Marijin muž zbog posla često odsustvuje iz kuće – ponekad i po nekoliko meseci – što je stvorilo emocionalni jaz među njima. Kako su dani prolazili, Marija je sve češće osećala nesigurnost i sumnju da njen suprug možda vodi paralelni život i da negde drugde pronalazi utehu i ljubav. Te misli su je dodatno opterećivale i unosile napetost u svakodnevicu.
Istovremeno, Marija je počela da primećuje suptilne, ali uporne promene u ponašanju svog pastorka. Njegovi pogledi postali su drugačiji, dublji i puni nečega što je teško mogla da definiše. Isprva je pokušavala da ignoriše osećaj neprijatnosti koji bi se javio svaki put kada bi se našla u istoj prostoriji s njim. Pripisivala je sve svojoj mašti, ubeđujući sebe da umišlja i da je u pitanju samo prolazna nelagodnost. Ali onda se dogodio trenutak koji je razbio njeno samopouzdanje i potvrdio da nešto nije u redu.
- Te večeri, iscrpljena i željna mira, Marija se povukla u kupatilo da se opusti pod toplim tušem. Vrata je ostavila blago odškrinuta, nesvesna da se neko kreće hodnicima kuće. Kada je izašla iz kabine i posegnula za peškirom, u ogledalu je spazila siluetu. Srce joj je poskočilo kad je shvatila da Marko stoji na vratima i posmatra je. Njegove oči nisu bile samo znatiželjne, već su nosile težinu nečeg mnogo ozbiljnijeg i zlokobnijeg.
Pokušala je da zadrži mirnoću, ali unutrašnji nemir bio je previše snažan. Brzo se ogrnula i izašla iz kupatila, nadajući se da će neprijatna scena biti zaboravljena i da će se oboje ponašati kao da se ništa nije dogodilo. Ipak, Marija je shvatila da u njenim mislima taj trenutak ne prestaje da odjekuje. Samo nekoliko dana kasnije, dok je bila sama u svojoj sobi, osetila je da neko stoji iza nje. Okrenula se i ugledala Marka kako ulazi bez reči. Njegovo prisustvo bilo je nabijeno napetošću. Na sebi je nosio običnu letnju garderobu – majicu i šorts – ali u njegovom pogledu i govoru tela nije bilo ničeg običnog. Bio je to pogled koji je jasno ukazivao na to da su granice u njegovoj glavi već odavno izbrisane.
- Marija je u tom trenutku bila preplavljena čitavim spektrom emocija – strahom, nelagodom, ali i nekom neočekivanom privlačnošću koju nije želela sebi da prizna. Svesna je bila da bi svaki naredni korak mogao da uništi sve – i porodicu i ono malo mira što im je ostalo. Ipak, nije bila sigurna koliko još može da izdrži pritisak kojem je bila izložena.
Onog dana kada je Marko prišao bez ijedne reči, Marija je osetila kako se napetost koja je mesecima tinjala konačno preliva preko ivice. Granica između dopuštenog i zabranjenog bila je srušena, a Marija je u sebi jasno znala – povratka na staro više nema.
