Kada se osvrnem na sve što se dogodilo u tih nekoliko godina mog braka, shvatam koliko sam bila nesigurna i uplašena. Biti mlada i u braku, sa svim onim što nosi odrastanje, deca i izgradnja životne svakodnevice, a još uz to suočavanje sa nečim tako bolnim kao što je prevara, bila je ogromna kušnja za mene. U početku nisam verovala da je moj muž uopšte sposoban za nešto tako, a onda je istina iznenada udarila kao grom. Prevara je razbila moje poverenje u njega, ali i u ljubav. Ipak, tada nisam želela doneti brzoplete odluke, jer sam bila uplašena i nesigurna u svoju sposobnost da izdržavam sebe i dete.
Zamišljala sam kako bi moj život izgledao ako bih ostala sama. Sama, sa detetom, bez posla i bez prihoda. Na kraju, zaista nisam želela da se odvojim od njega, jer sam se trudila da naš brak ostane jak, iako mi je srce bilo slomljeno. Iako su svi signali upućivali na to da je prevara znak da nešto ozbiljno nije u redu, osećala sam duboko u sebi da nije kraj. Iz tog straha, predložila sam mu da se preselimo. Sećam se da je bio zbunjen i, iako nije bio oduševljen, nije rekao ništa što bi ukazivalo na to da je potpuno protiv toga. Možda mu je bilo jasno da nešto nije kako treba, ali nije znao kako da se suoči sa situacijom.
- Dok sam bila u tom stavu da moram učiniti nešto da obezbedim sebi i detetu bolji život, bila sam odlučna da preduzmem korake da menjam situaciju. Nisam želela da živim u svetu gde prevara prolazi neprimećeno i nesankcionisano, ali nisam imala hrabrosti da direktno suočim mog muža sa svim što sam saznala. Onda sam smislila plan. Anonimna poruka komšinicinom mužu, u kojoj sam ga obavestila o preljubi njegove žene, bila je moj način da napravim neki pomak. Sećam se njenog šoka i panike kada je saznala da je njen muž saznao istinu, a njena reakcija je bila brza i odlučna – raskinula je vezu sa mojim mužem. Ta scena mi je dala neki osećaj satisfakcije i olakšanja, jer sam znala da barem neće moći da nastavi dalje u tom odnosu.
Kao rezultat svega toga, moj muž je počeo da menja mišljenje o selidbi. Odjednom je postao spreman da to učinimo, kao da je pronašao način da nađe izlaz iz situacije. Možda je to bilo deo njegovog pokušaja da spasi brak, ili možda je osećao da je nešto ozbiljno na pomolu. Preselili smo se, iako ništa u mom srcu nije bilo kao pre. Sada sam bila svesna da se nešto mora promeniti. Možda nije znao da ja znam za sve, ali ja sam bila u velikoj meri odlučna da napravim promene u svom životu.
- Tih godina, dok je moj sin rastao i počinjao da istražuje svet oko sebe, ja sam se trudila da stvorim stabilan život za nas oboje. Počela sam da radim, iako nisam imala mnogo iskustva, ali bila sam odlučna da nađem način da se osamostalim. Radila sam izjutra do večeri, učila nove veštine, i polako sam sticala svoje samopouzdanje. U to vreme, brak je bio sve više u pozadini mog života. Muž i ja nismo razgovarali o stvarima kao pre, bilo je previše nesuglasica i neizrečenih reči.
Kada je mom sinu bilo četiri godine, stvari su počele da se menjaju. Počela sam da zarađujem dovoljno da se osetim sigurnije u budućnost. Iako nisam bila finansijski nezavisna kao što bih želela da budem, osećala sam da sam barem napravila prvi korak. Dve godine kasnije, kada je moj sin bio stariji i samostalniji, odlučila sam da se razvedem. Svi moji strahovi i nesigurnosti nestali su u tom trenutku. Nikada nisam želela da mu kažem da sam znala za preljubu, jer nisam želela da to postane razlog za još veće sukobe. Želela sam samo da napustim taj brak i krenem u novi život.
- Moj muž je bio šokiran kad je saznao da se razvodim. Verovatno nije verovao da ću to uraditi, jer sam uvek bila ona koja je bila spremna da oprašta. Međutim, sada sam shvatila da opraštanje ne znači zaboravljanje ili tolerisanje nečega što je neprihvatljivo. Osećala sam da zaslužujem bolje, i da moj sin zaslužuje bolji život. Nikada mu nisam ispričala o tome što sam znala za njegovu preljubu, jer nisam želela da mu dam nikakvo opravdanje za svoje postupke.
Gledajući unazad, sada sam mnogo snažnija osoba. Naučila sam mnogo o tome šta znači biti samostalan i boriti se za sebe. Najvažnija lekcija koju sam naučila je da, iako možeš biti povređen i nesiguran, uvek postoji način da se izdigneš iznad toga i stvoriš život prema svojim pravilima. Bez obzira na sve, najvažniji su bili moj sin i moj unutrašnji mir. Osećam da sam donela ispravnu odluku za nas, iako je put do toga bio dug i pun izazova.
