Nikada nisam zamišljala da ću se naći u ovakvoj situaciji. Bila sam u vezi sa čovekom koji je već imao porodicu, mužem i ocem, starijim od mene deset godina. Od prvog trenutka znala sam da naš odnos nosi sa sobom teret tajne i osećaj krivice, ali emocije su bile jače od razuma. Nisam razmišljala o budućnosti, o posledicama koje će neminovno doći, već sam živela u trenutku. Sve dok se nije desilo nešto što je promenilo tok mog života – ostala sam trudna.
Odluka da zadržim bebu bila je instinktivna. Nisam želela da žrtvujem novi život zbog svojih grešaka. Znala sam da će biti teško, ali sam isto tako osećala da je to moja prilika da postanem majka i dam smisao onome što mi se dešavalo. Vremenom je moj stomak rastao, a sa njim i osećaj odgovornosti, ljubavi i brige. Danas sam u osmom mesecu trudnoće i uprkos svemu, sigurna sam da sam postupila ispravno. On, muškarac koga sam volela, nije reagovao onako kako sam priželjkivala. Kada sam mu prvi put rekla da čekam dete, bio je zbunjen, gotovo ravnodušan. Imao je već ćerku iz braka i tvrdio da mu ne treba više dece. U tim rečima krila se njegova dilema – bio je podeljen između mene i svoje porodice, između osećaja dužnosti i želje da zadrži kontrolu nad svojim životom. Na kraju, rastali smo se, jer je on želeo da sačuva mir u svom domu, dok sam ja ostala sama sa sopstvenim izborom.
- Međutim, sve se preokrenulo kada sam mu rekla da nosim sina. Njegove oči zasjale su drugačije, kao da je u njemu proradio zaboravljeni san. Oduvek je želeo sina, ali njegova žena više nije mogla da zatrudni. U tom trenutku, ono što je izgledalo kao teret pretvorilo se u njegovu opsesiju. Počeo je da govori o tome kako želi da bude deo života ovog deteta, kako bi mogao da ostavi sve iza sebe i napusti porodicu u kojoj je bio godinama.
Te reči su me ispunile strahom i sumnjom. Nisam bila sigurna da li zaista govori iz ljubavi prema meni, ili iz želje da ispuni ono što mu je oduvek nedostajalo – da dobije naslednika. U meni su se sudarale emocije: s jedne strane, nada da će možda želeti da podeli život sa mnom i našim sinom, a s druge, osećaj krivice jer sam bila deo priče koja je mogla da uništi jednu porodicu.
- Pitala sam se, iznova i iznova – zašto sam sebi dopustila da se upustim u vezu sa oženjenim muškarcem? Odgovor je bio složen. Bio je stariji, iskusniji, znao je kako da me osvoji pažnjom, nežnošću i sigurnošću koju do tada nisam upoznala. U njegovom društvu osećala sam se zaštićeno i voljeno, barem u početku. Nisam želela da gledam dalje od toga trenutka, nisam htela da vidim bol koju ću možda naneti drugima – njegovoj ženi, njegovoj ćerki, pa i samoj sebi. Sada, kada sam na pragu majčinstva, sve izgleda drugačije. Osećam težinu odgovornosti, ne samo prema svom detetu, već i prema izborima koje sam donela. Moj sin će uskoro doći na svet, i znam da ću se svim snagama boriti da mu pružim ljubav i stabilnost, bez obzira na to kako će se stvari odvijati sa njegovim ocem.
On sada priča o tome da napusti svoju porodicu i započne život sa mnom, ali u mom srcu postoji sumnja. Ako je mogao da prevari ženu sa kojom je proveo godine, ako je mogao da se koleba između mene i svoje porodice, kako da verujem da će ostati veran meni i našem detetu? Da li je njegova želja da bude uz sina iskrena ili samo trenutni zanos, potreba da ispuni prazninu koju je osećao?
Dok čekam dan kada ću svog sina držati u naručju, pokušavam da pronađem snagu u sebi. Naučila sam na teži način da ljubav nije uvek dovoljna, da emocije mogu da zamagle razum i da odluke donete u zanosu mogu imati posledice koje menjaju život zauvek. Ali isto tako znam da se iz svake greške rađa prilika za novi početak.
- Možda nisam pogrešila kada sam izabrala da zadržim dete, jer u tom malom životu vidim razlog da nastavim dalje, da se borim i da verujem u bolje sutra. Greška je bila u tome što sam poverovala da će ljubav sa oženjenim muškarcem doneti sreću. Shvatila sam da pravi oslonac i prava ljubav ne dolaze iz tuđe porodice, već iz snage koju pronađeš u sebi.
Sada, u osmom mesecu trudnoće, suočavam se sa svim izazovima, ali i sa novim nadama. Bez obzira na njegovu odluku, ja znam da moj put nije završen. Moj sin će biti moj najveći podstrek i moja najveća ljubav, a njegova budućnost zavisi od mene. To je moj zadatak i moj izbor – da mu pružim dom u kojem će osećati sigurnost i toplinu, bez obzira na sve oluje koje su nas dovele do ovog trenutka.
