Danas pišem o najtežoj i najtragičnijoj noći koju sam provela, noći koja mi je zauvijek promenila život. Tema je, nažalost, poznata mnogima, ali duboko dirljiva tragedija, gubitak, i istina koja se razotkriva tek kada je prekasno.
Bio je to trenutak koji nije mogao biti izbegnut. Tri sata ujutro. Telefon je zazvonio. Neko mi je javio najgoru vest koju sam mogla da čujem. Moja kćerka, još uvek u panici, nije mogla da izgovori ni reč, samo je ponavljala: “Mama, molim te, dođi… opet je on… bojim se.” Bez pitanja, bez misli, samo sam se spustila u auto i krenula ka bolnici.
Ali nisam stigla na vreme.
Kada sam došla u bolnicu, dočekao me lekar. Bio je tih, hladan, gotovo odsutan. Tiho je prekrio lice moje kćeri plahtom i rekao: “Iskreno mi je žao.” Nisam vrisnula. Nisam imala snage za to. Samo sam stajala, gledala u nju i srce mi je bilo slomljeno. Zatim je lekar, kao da je pročitao iz nekog unapred naučenog teksta, nastavio: “Prema iskazu supruga, napadnuta je na putu kući. Nažalost, ozljede nisu bile spojive sa životom.” I svi su klimali glavom. Svi su izražavali sućut Marku, mom zetku, govoreći koliko im je teško. Svi – osim mene.
Moja kćerka me nije nazvala slučajno. Nije zvala da se oprosti. Nazvala me da dođem.
Vratila sam se u njihov dom u zoru, a Mark je bio tamo, hodao gore-dolje, glumeći da će se svakog trenutka srušiti od tuge. Dnevna soba bila je haos — stol prevrnut, lampa razbijena, knjige posvuda. Pitala sam ga, gledajući nered i rupu u zidu: “Jesam li ti sve ovo napravio?” On je odgovorio ljutito: “Nisam bio pri sebi! Moja žena je mrtva! Sve sam rekao policiji! Izašla je u šetnju i napao ju je razbojnik, vjerojatno je htio njezin nakit!”
- Ponovno sam ponovila: “Nakit?” Razmislila sam na trenutak i nastavila: “Pa zašto forenzičko izvješće kaže da ozljede više nalikuju udarcima o pod, nego padu na ulici?” Zašutio je. U njegovom pogledu videla sam da je shvatio da se nešto ne poklapa. Zatim je rekao: “Ne znam!” i počeo vikati: “Nisam bio tamo! Bio sam pod tušem!”
Pogledala sam ga. “Pod tušem?”, pitala sam mirno. “Zanimljivo, jer mi je Sara jučer rekla da bojler ne radi, majstor je trebao doći tek u utorak.”
Pogledao je svoje ruke, prebledeo. Rekao je da je tuširao hladnom vodom da se smiri. Onda je počeo pričati o glupostima, kako je sve bilo zbog toga što je Sara “uproštila večeru”. No, kuhinja je bila čista. Miris zagorenog nije bilo.
Pogledala sam ga. “Mark, imaš ogrebotine na ruci,” rekla sam tiho, gledajući njegove crvene, sveže rane. Instinktivno je pogledao podlakticu. Rekao je da je sam napravio te ogrebotine od nervoze.
Ali ja sam znala. To nisu bile obične ogrebotine. “Više liče na tragove noktiju,” odgovorila sam mirno. Tada je promenio izraz lica, iz ljutnje je prešao u hladnu distancu. “Zašto me ispituješ?” rekao je. “Moja žena je mrtva! Trebala bi me podržati!”
Nisam posustala. “Otkrila sam tko je to učinio,” rekla sam. Mark je zastao. “Molim?”
- Izvadila sam iz torbe prozirnu vrećicu. Unutra je bio Sarin razbijeni telefon. “Dala mi ga je medicinska sestra,” rekla sam. “To je njezin telefon.” Mark je izgledao kao da vidi duha.
“Nisam dirao telefon!” vikao je, pokušavajući se opravdati. “Razbojnik ga je mogao ispustiti!”
Ja sam samo klimnula glavom. “Ako je razbojnika zanimalo bogatstvo, zašto joj je prsten ostao na prstu? Zašto telefon nije ukraden?”
Njegovo disanje postalo je isprekidano. Pokušao je da uzme telefon iz mojih ruku, ali mu nisam dozvolila. “Zašto?” pitala sam. “To je samo razbijeni telefon, osim ako na njemu nema nešto što ne želiš da drugi čuju.”
Njegovo lice je prešlo iz ljutnje u strah. Mark je jurnuo prema meni, ali se spotakao o kauč.
Na telefonu su bili videozapisi. Na njima je moja kćerka sedila u kupaonici, prekrivena modricama, tiho plakala, govoreći da se boji vratiti u spavaću sobu. Bile su tu poruke u kojima je Mark prijetio, ponižavao i vikao na nju. Poslednji video bio je šokantan. Moja kćerka, gledajući direktno u kameru, rekla je: “Ako ovo gledate, znači da mi se nešto dogodilo. Ne osjećam se sigurno uz vlastitog muža. Bojim se da će me ubiti.”
To je bio trenutak kad je istina postala neizbežna. Mark, tvoj zločin je otkriven
