U jeku smo ekstremne promene vremena koja smeta ugroženim kategorijama društva,posebno deci i starijim osobama.U nastavku današnjeg članka za Vas prenosimo savete doktorke iz hitne.
- Dugogodišnje iskustvo lekara koji rade sa pacijentima osetljivim na visoke temperature pokazuje koliko su letnje vrućine ozbiljan izazov za zdravlje, posebno kod osoba sa već postojećim zdravstvenim problemima. Srčani bolesnici, stariji građani, deca, trudnice i hronični pacijenti izuzetno teško podnose visoke spoljne temperature. Razlog za to leži u fiziološkim promenama koje telo mora da pretrpi kako bi se izborilo sa toplotom.
Kada je napolju veoma toplo, organizam ulaže napor da zadrži svoju unutrašnju ravnotežu – poznatu kao homeostaza. U tom procesu, srce ima ključnu ulogu jer mora da pojačano radi kako bi obezbedilo bolju cirkulaciju, odnosno širenje krvnih sudova na površini kože. Kod zdravih osoba, ovaj mehanizam funkcioniše bez većih problema. Međutim, kod ljudi sa hroničnim oboljenjima, taj dodatni pritisak na srčani sistem može izazvati ozbiljne komplikacije. Povećava se rizik od pogoršanja bolesti, a u težim slučajevima i od životno ugrožavajućih stanja poput toplotnog udara.
- Zbog toga lekari savetuju da se u najtoplijem delu dana, od 11 do 17 časova, izbegava izlazak napolje, naročito ako se radi o osobama sa narušenim zdravljem. U tim satima bi trebalo ostati u zatvorenom prostoru, izbegavati fizičke napore, naporno hodanje, nošenje teških torbi ili boravak na suncu bez zaštite.
Posebnu pažnju treba posvetiti rashlađivanju prostora u kojem se boravi. Lekari ukazuju da klima uređaji, uprkos strahu da mogu izazvati prehladu, mogu spasiti život, posebno starijima i deci. Prekomerno znojenje, gubitak tečnosti i elektrolita dodatno opterećuju organizam, a naročito srce. Zato je poželjno da temperatura u prostoriji bude prijatna, ne previše hladna, ali dovoljno rashlađena da omogući normalno funkcionisanje organizma.
- Za one koji moraju da izlaze napolje tokom vrućina, preporuke su jasne: nositi laganu i svetlu odeću, zaštititi glavu šeširom ili kapom, koristiti kreme sa zaštitnim faktorom i unositi dovoljno tečnosti. Ipak, ne treba preterivati ni sa vodom, jer prekomerno unošenje tečnosti može izazvati nelagodnost. Preporučuje se balansiran unos vode, prirodnih sokova i voća, a takođe je korisno dodavati malu količinu soli u obroke kako bi se pomoglo organizmu da zadrži elektrolite.
Jedan od praktičnih saveta jeste nošenje grickalica koje pomažu u očuvanju ravnoteže u organizmu. Na primer, bademi i druge slane, zdrave grickalice mogu pomoći u stabilizaciji elektrolita, dok med može poslužiti kao brzi izvor energije. Ključ svega je umerenost, jer samo tako telo može da se adekvatno prilagodi i izbori sa vremenskim uslovima.
- Toplotni udar i iscrpljenost su ozbiljna stanja koja ne smeju da se ignorišu. Početni simptomi, poput malaksalosti, vrtoglavice, ubrzanog pulsa i pojačanog znojenja, mogu delovati bezazleno, ali često prethode ozbiljnijim komplikacijama, pa i gubitku svesti. Najugroženije grupe uključuju ne samo osobe sa srčanim problemima, već i dijabetičare, pacijente sa hroničnim bolestima pluća, trudnice i malu decu, čiji organizam još uvek nema razvijene sve mehanizme termoregulacije.
Zato lekari apeluju na građane da ne ignorišu prve znake iscrpljenosti i da prate kako se osećaju tokom vrelih dana. Preporučuje se izbegavanje zagušljivih prostora, dugih čekanja u redovima, prenatrpanih autobusa i hodanja bez zaštite po jakom suncu. Prevencija i pažljivo planiranje svakodnevnih aktivnosti su najbolji način da se izbegnu ozbiljne posledice.
- Poruka zdravstvenih stručnjaka je jasna – slušajte svoje telo, budite odgovorni i brinite o sebi. Vrućine ne moraju biti opasne ako se na njih pravilno reaguje. Prijatna i bezbedna svakodnevica tokom letnjih meseci moguća je uz malo pažnje, dobre navike i spremnost da se prilagodimo prirodnim uslovima.
