U subotu, 08. novembra Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Mitrovdan, a mi smo za Vas pripremili par narodnih vjerovanja i običaja koji se vežu za spomenuti praznik. U nastavku otkrijte šta ne biste smeli raditi tokom ovog dana…
Mitrovdan, koji se obeležava svake godine 8. novembra, jedan je od najznačajnijih datuma u pravoslavnom kalendaru, kako u Srbiji, tako i širom pravoslavnog sveta. To je praznik duboko ukorenjen u tradiciji, verovanju i sećanju na svetitelja čija hrabrost i vera i danas inspirišu milione. U subotu, kada se ovogodišnji Mitrovdan proslavlja, mnoge porodice širom zemlje ponovo će otvoriti vrata svojih domova najbližima, zapaliti sveću i zahvaliti se Svetom Dimitriju Solunskom, velikomučeniku i zaštitniku hrabrosti i vere.
Kako podseća “Blic”, ovaj dan simbolizuje ne samo prelazak iz toplog u hladni deo godine, već je i svojevrsna granica između spoljašnje aktivnosti i unutrašnjeg sabiranja. U mnogim domaćinstvima Mitrovdan je prilika za okupljanje porodice, obnovu tradicije i prenošenje običaja na mlađe generacije. Na taj način, ovaj praznik predstavlja spoj prošlosti i sadašnjosti, priliku da se prisetimo korena, ali i da zahvalimo na svemu što imamo. Mitrovdan je slava velikom broju porodica u Srbiji, ali je značajan i za one koji ga ne slave krsno, jer se u narodnoj tradiciji vezuje za mnogobrojna verovanja i običaje. Sveti Dimitrije, čije se ime s poštovanjem pominje na ovaj dan, bio je rimski vojnik i mučenik iz Soluna, koji je zbog svoje nepokolebljive vere u Isusa Hrista stradao u zatvoru. Njegova hrabrost i danas je simbol nepokolebljivosti i istrajnosti u veri i poštenju.
- Prema crkvenom kalendaru, 8. novembra u pravoslavnim hramovima služe se liturgije i posebne molitve u njegovu čast. Na ikonama i freskama, Sveti Dimitrije najčešće je prikazan kao vojnik na konju, spreman da se bori za pravdu i istinu. Mnogi vernici upravo njemu upućuju svoje molitve za snagu, zdravlje i zaštitu porodice, posebno u vremenima izazova. Portal “Telegraf” naglašava da se Mitrovdan oduvek smatrao praznikom koji okuplja i smiruje, naročito posle jesenjih poslova u polju. U tradicionalnim seoskim sredinama ovaj dan bio je prekretnica za poljoprivrednike. Upravo tada završavali su se jesenji radovi i spremala zimnica, a stoka se blagosiljala za predstojeću zimu. S obzirom na to da su domaćinstva nekada bila u potpunosti zavisna od svojih useva i stoke, Mitrovdan je imao ulogu svojevrsnog “osiguranja”, praznika koji služi kao molitva za blagostanje u mesecima koji dolaze.
U gradskim sredinama običaji su se možda nešto izmenili, ali duh praznika ostao je isti. Vernici i danas pripremaju slavski kolač, žito i trpezu koju dele sa komšijama, prijateljima i rođacima. Domaćin pali slavsku sveću ispred ikone Svetog Dimitrija i tako započinje slavlje, zahvalan za sve što je prošao tokom godine i nadajući se još boljem sutra. U samom činu lomljenja kolača i deljenja žita ogleda se istinska simbolika zajedništva i sloge. Zanimljivo je da praznik prate i brojna narodna verovanja, od kojih mnoga i danas imaju svoje mesto u svakodnevici. Jedno od njih kaže da se na Mitrovdan ne treba udaljavati od svog doma bez preke potrebe – onaj koga praznična noć zatekne van kuće, veruje se, cele godine će lutati i biti nemiran. Prema pisanju “Novosti”, ovaj običaj podseća na važnost doma kao mesta sigurnosti i pripadanja, posebno u zimskim mesecima.
- Takođe, u nekim krajevima Srbije veruje se da decu na Mitrovdan ne treba grditi, ma koliko da su pogrešila. Smatra se da će tako ostati dobra i poslušna tokom cele godine. U Šumadiji, s druge strane, i danas se u pojedinim selima u svaki ugao sobe stavlja beli kamen – belutak – kao zaštita od miševa i drugih štetočina tokom zime. Žene, prema starom običaju, tog dana ne koriste makaze, češljeve ni vretena, kako bi u kući vladao mir i blagostanje. Uprkos svim promenama koje je donelo savremeno doba, Mitrovdan ostaje praznik koji spaja. Ljudi se okupljaju oko trpeze, pričaju o starim vremenima, ali i planiraju budućnost. Za neke je to prilika da obnove porodične veze, za druge da se prisete svojih predaka ili zahvalnosti na zdravlju i uspehu.
Kao što ističe “Kurir”, Mitrovdan nije samo verski već i kulturni praznik – on je nit koja povezuje generacije i podseća nas da je negovanje tradicije važan deo našeg identiteta. Iako živimo u digitalnom svetu, daleko od surovih zima i krupnih izazova s kojima su se naši preci nosili, vrednosti koje nosi ovaj praznik ostaju iste. Hrabrost, vera, ljubav i porodično jedinstvo – to su stubovi na kojima se Mitrovdan gradi vekovima.
Sveti Dimitrije, kao simbol snage i odlučnosti, i danas inspiriše ljude širom sveta. Njegova priča podseća nas na to da je hrabrost često tiha i skromna, ali uvek snažna. Bilo da se slavi kao krsna slava ili se obeležava kroz učešće na liturgiji, ovaj praznik poziva na zahvalnost, ali i preispitivanje – gde smo, kuda idemo i koliko smo spremni da se borimo za svoje ideale.
- I zato, kada 8. novembra zapalite sveću u svom domu, setite se poruke ovog velikog praznika. Bilo da u tišini doma ili u društvu svojih najmilijih obeležavate Mitrovdan, otvorite srce za mir koji on donosi. U vremenu brzine i nesigurnosti, ovaj praznik nas podseća da je dom više od mesta – to je osećanje pripadanja, topline i sigurnosti. Kao i svaki veliki praznik, i Mitrovdan nosi u sebi snagu da spoji prošlost s budućnošću, da poveže ljude kroz veru i tradiciju. U njemu je i opomena i uteha – da ne zaboravimo ko smo, odakle dolazimo i kuda idemo. Slava Svetog Dimitrija neka nam, kao i našim precima, bude svetionik na tom putu.
Kako naglašava i “RTS”, možda se običaji i forme menjaju, ali suština ostaje ista – na Mitrovdan se slavi porodica, hrabrost i vera u bolje sutra. U tome je i lepota ovog praznika: on nas vraća sebi, jedne drugima i vrednostima koje traju duže od bilo koje epohe.
