Kada sam bio u srednjoj školi, moj život je bio ispunjen neprestanim izazovima zbog siromaštva. Bio sam u situaciji gde nisam imao novca za osnovne stvari, kao što je bio obrok za školu. Svakog dana sam išao na časove, a često bih se pravio da sam zaboravio poneti ručak, iako zapravo nisam imao ništa da ponesem. To je bio težak period mog života, ali sam se nekako snalazio.
Tada se pojavila učiteljica koja je potpuno promenila moj svet. Svakog dana mi je donosila hranu. Njena ljubaznost, pažnja i saosećanje bili su kao svetionik u mom tami ispunjenom životu. Dok su mnogi prolazili kroz moj život, ona je bila jedina osoba koja je zaista brinula o meni. Iako je bila samo učiteljica u mom životu, njena delatnost i ljubav prema meni ostale su duboko u mom srcu kao nešto nezaboravno. Međutim, tokom školske godine, iznenada je napustila posao i više se nije pojavila. Taj gubitak me je duboko pogodio jer nisam znao šta da radim bez nje. Niko drugi nije bio tu da se brine za mene na isti način.
- Godine su prolazile, a ja sam nastavio da živim svoj život. Iako sam imao mnogo problema, uspeo sam da završim školu i na kraju postanem advokat. Moj posao je bio uspešan, ali sećanja na učiteljicu nikada nisu izbledela. Iako nisam znao šta se desilo s njom, stalno sam se pitao gde je sada i šta se s njom dogodilo.
Jednog dana, potpuno iznenada, naleteo sam na njeno ime na listi klijenata koji su tražili moju pomoć. Kad sam je video, nisam mogao da verujem. Ušla je u moj ured, i ostao sam potpuno šokiran. Ispred mene je stajala ona ista žena koju sam znao iz svog tinejdžerskog perioda, sa onim istim ljubaznim očima. Iako se nije mnogo promenila, bila je vidljivo drugačija. Počela je drhtati, njene ruke su se tresle, a ja nisam znao šta da kažem.
- Na početku me nije prepoznala, ali čim sam joj rekao svoje ime, na njenom licu je izbio mali, ali iskren osmeh. Bio sam zatečen. Pitao sam je šta joj se dogodilo, i ona mi je ispričala svoju priču. Njen muž, s kojim je bila u braku već dvadeset godina, napustio ju je zbog mlađe žene. Ne samo da je otišao, već je uzeo sve njihove ušteđevine i ostavio je potpuno bez novca. Nije imala nikakve šanse da se bori jer nije mogla da priušti advokata. Činilo se kao da je ceo svet okrenut protiv nje.
Iako nije mogla da plati uobičajene naknade, došla je kod mene da traži pomoć, nadajući se da bi mogla dobiti makar niže troškove. Nisam ni trenutak razmišljao. Rekao sam joj da ne treba ništa da plati. Daću sve od sebe da je pomognem, jer sam osećao da je to moj način da joj vratim ono što je ona učinila za mene u prošlosti. I tako sam prihvatio njen slučaj, bez ikakvih rezerva.
- Kroz duga i teška pravna suđenja, uspeli smo da pobedimo. Vratila je sve što joj je muž oteo, a uz to je dobila i dodatnu odštetu. Taj trenutak je bio zaista nevjerojatan. Kada mi je prišla sa suzama u očima i zagrlila me, rekla je da sam je spasio. Taj trenutak ću zauvek pamtiti, jer nije bilo reči o novcu ili pobedi na sudu, već o tome što sam mogao da pomognem osobi koja je meni pomogla u prošlosti.
Rekao sam joj da nije potrebno da mi zahvaljuje, jer sam samo pokušao da vratim dug koji osećam prema njoj. To je bilo jedino ispravno. Učinio sam ono što je trebalo jer sam znao da će ona uvek moći da računa na mene, kao što sam ja mogao da računam na nju kad mi je bila najpotrebnija.
