“U san mi dolazi dete, traži da ga pustim u kuću”: Deda novorođenčeta koga je majka ostavila u kontejneru

Strašne stvari se dešavaju svuda oko nas,danas Vam pišemo o užasnom postupku jedne mlade devojke koja je svoje tek rođeno dete ubacila u kontejner…Njen otac otada danima ne spava,ima noćne more…

• Priča o porodici iz doljevačkog sela Malošište donosi mračan, emotivan uvid u sudski postupak koji se vodi zbog tragičnih događaja u jednoj porodici. Dragan i Jelena J., roditelji 22-godišnje ćerke M.J., danas nisu saslušani pred Višim sudom u Nišu, gde se vodi postupak za izricanje mere bezbednosti psihijatrijskog lečenja na slobodi za njihovu ćerku. Ova priča, ispunjena tugom i nevericom, oslikava koliko teško može biti suočiti se s posledicama traumatičnih događaja koji su se dogodili pre nekoliko meseci, kada je mlada devojka izvršila pokušaj teškog ubistva nad svojom tek rođenom devojčicom.

Incident se odigrao 12. decembra prošle godine, kada je M.J., koja je tek imala 22 godine, u trenutku ekstremne emocionalne nestabilnosti bacila svoju novorođenu ćerku u kontejner. Ovaj šokantan događaj doveo je do pokretanja sudskog postupka, koji je sada u toku, a koji ima za cilj zaštitu interesa maloletnika. Iako se od roditelja očekivalo da danas iznesu svoje izjave, Dragan i Jelena nisu bili u stanju da se javno izjasne zbog teškog psihičkog stanja koje ih je obuzelo.

• Dragan, očigledno preplavljen tugom i unutrašnjim nemirom, tokom suda je pokušavao da izrazi svoju bol, dok je drhtavim rukama palio cigaretu. Njegove reči, izrečene sa iskrenom tugom, otkrivaju duboku emocionalnu bol i nemogućnost da se izgovori ni reč o onome što se dogodilo. On je naveo da od dana incidenta ne spava, da ga muče užasne noćne more i da ga konstantno proganja jedan isti san. U tom snu, on vidi dete s rančićem i kutijicom koje pokušava da uđe u vrata njegove kuće. Ovaj san, koji se stalno ponavlja, simbolizuje unutrašnji haos i nemir koji ga obuzima, ostavljajući ga bez mogućnosti da ponovo zaspava.

Dragan je dodao kako mu je san postao toliko stvaran da se, nakon buđenja, osetio preplašeno i nemoćno. “Vidim dete sa rančićem i nekom kutijicom kako ulazi na vrata. Čujem ga, sanjam da ustajem i da mu prilazim. Dete mi kaže: ‘Pusti me da uđem, ovo je moja kuća.'” Ova slika, puna simbolike i bola, utiskuje se duboko u njegovu svest, ostavljajući ga bez snage da prepozna šta se zapravo događa oko njega. Kad ga se pitate da li bi želeo da vidi unuku koja je smeštena u hraniteljsku porodicu, samo spušta glavu, jer je ta bol prevelika za ponovnu suočenost.

• Nakon prethodnog suđenja, Dragan je jedva skupio snagu da prizna da nije znao ništa o trudnoći svoje ćerke. On je objašnjavao da se sećao dana kada je bio kod komšinice da uzme drva, a da je upravo u tom trenutku, dok je ubacio drva i zadremao, ona porodila. “Nismo znali da je trudna. To dana sam bio kod komšinice da uzmem drva, ona se žalila da je boli kuk. Rekao sam joj da malo prošeta kako bi bol prošao. Nakon što sam ubacio drva, zadremao sam, a u to vreme se porodila. Dete uopšte nisam video, odmah ga je bacila. Ja to ne bih dozvolio – čuvali bismo ga,” kaže Dragan, dodajući da bi, da je imao izbora, pokušao da zaštiti bebu i da bi se trudili da je sačuvaju. Ova izjava dodatno osvetljava koliko je težak ovaj događaj za porodicu, te koliko su roditelji bili zbunjeni i nemoćni pred takvim tragičnim ishodom.

Dragan i njegova supruga Jelena prvi put su se pred sudom pojavili 17. marta, kada su ispitivani od strane staratelja i predstavnika komisije veštaka iz ustanove koja je obavila psihijatrijsko veštačenje optužene. Veštačenje, sprovedeno u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu, pokazalo je da je devojka neuračunljiva – što znači da nije bila u stanju da shvati posledice svojih postupaka. Zbog toga je tužilaštvo predložilo da joj se, umesto tradicionalne kazne, izrekne mera bezbednosti psihijatrijskog lečenja na slobodi. Ova odluka je donesena s ciljem zaštite maloletnika, pa je suđenje zatvoreno za javnost kako bi se sačuvala privatnost i sigurnost porodice.

• Emocionalni nemir i noćne more:

  • Dragan je otvoreno priznao da ga proganjaju noćne more i da ne može da spava od incidenta, što ukazuje na duboku psihičku traumu.

• Neizvesnost i osećaj nemoći:

• San koji se stalno ponavlja, u kojem dete traži da uđe u njegov dom, simbolizuje unutrašnju borbu i osećaj da mu je sve poremećeno.

• Neznanje o trudnoći:

  • Dragan je istakao da nije bio upoznat s činjenicom da je njegova ćerka trudna, što dodatno osvetljava složenost situacije i moguće komunikacijske propuste unutar porodice.

• Psihijatrijsko veštačenje:

  • Veštačenje je potvrdilo da je devojka neuračunljiva, te je tužilaštvo predložilo meru bezbednosti psihijatrijskog lečenja umesto klasične kazne, što naglašava ozbiljnost situacije.Sud je postupio zatvoreno za javnost, kako bi zaštitio interese maloletne bebe, što dodatno podvlači osjetljivost i složenost ovog slučaja.

Zaključak
Ova priča je duboko emotivna i razotkriva koliko teške traume mogu potresti jednu porodicu. Dragan i Jelena J. iz sela Malošište suočeni su s tragedijom koja je ostavila neizbrisiv trag na njihovim životima. Dok je incident iz decembra prošle godine doveo do pokretanja sudskog postupka, oni sami nisu bili u stanju da se javno izjasne, zbog teškog psihičkog stanja koje ih je obuzelo.
Kroz izrečene reči, Dragan nam daje uvid u svoju bol i nemogućnost da se izbori s noćnim morama koje ga progone, dok se oseća bespomoćno pred činjenicom da je njegova ćerka učinila nešto što je izazvalo toliku tragediju. Njegova izjava, puna tuge i bola, govori o dubokoj unutrašnjoj borbi i neizmernoj težini koju nosi svaki trenutak nakon tog događaja.

• Iako su sudski postupci i psihijatrijsko veštačenje neizbježan deo pravosudnog sistema, ovaj slučaj nas podseća na to koliko je važno pružiti podršku onima koji su pogođeni traumom. Bez obzira na sudbinu optužene devojke, bitno je da se zaštite interesi maloletnika, a istovremeno se pruži pomoć porodici koja se suočava s nemogućnošću da se izbori sa svojim unutrašnjim demonima.
  Podijelite ovu priču sa prijateljima i bližnjima – neka nas ona inspiriše da budemo pažljivi prema emocijama i potrebama drugih, te da u trenucima najveće boli pružimo podršku onima koji je najviše trebaju. U konačnici, istina i empatija su osnova na kojoj se grade mostovi između ljudi, a prava snaga leži u spremnosti da se pomogne, čak i kada je teško pronaći prave reči.