Nežniji,lepši i brižljiviji spol nekako teže podnosi poteškoće koje nam život donosi.Na ženinom licu se vide sve brige i borbe koje je ikada morala da vodi.U današnjem članku smo za Vas pronašli par saveta poznatog svetskog pisca koji je objasnio tačan momenat kada se ženina svest promeni..
- Erih Marija Remark, jedan od najpoznatijih pisaca 20. veka, ostavio je mnoge misli koje i danas snažno odjekuju. Jedna od njegovih zapaženijih poruka tiče se žena i njihovog odnosa prema starenju. On nije posmatrao žene kao puki ukras vremena, već kao bića sa unutrašnjim svetom, dubinom i snagom koja se ne troši s godinama. U jednom od svojih citata, istakao je da žena nije podložna starenju na način na koji to društvo često zamišlja – ona nije zatvorena knjiga, već svet pun svetlosti i uzbuđenja.
Starenje je neizbežan deo života, ali to ne znači da svi starimo na isti način. Na ulici svakodnevno srećemo žene koje u pedesetim godinama zrače vedrinom, energijom i lepotom, dok istovremeno postoje i mnogo mlađe žene koje već pokazuju znake umora, nezadovoljstva i gubitka životne radosti. Uzroci toga često nisu samo biološki. Nisu ni isključivo povezani s negom kože ili fizičkom aktivnošću, već s pogledom na život i samopouzdanjem koje iznutra osvetljava spoljašnji izgled.
- Proces starenja, kako fizički, tako i emocionalni, snažno je povezan s našim mentalnim stanjem. Kada neko starenje doživljava kao kaznu, kao nešto tragično i neželjeno, tada se ono zaista može doživeti kao teret. Sa druge strane, osobe koje starenje doživljavaju kao prirodan nastavak svog postojanja, kao novo poglavlje ispunjeno mogućnostima, najčešće zrače posebnom energijom koja ih čini mladolikima i privlačnima bez obzira na broj godina.
Ljudi koji se mire sa vremenom ne predaju se, već prihvataju promene i pronalaze načine da u njima uživaju. Neke žene u tom periodu otkrivaju novu strast prema hobijima, drugima, umetnosti ili prirodi. One ne očajavaju nad borama, već u njima vide tragove smeha, tuge i života – nečeg što ih čini potpunima. Njihova mladost se ne meri glatkoćom kože, već toplinom osmeha, svetlošću u očima i sposobnošću da se raduju svakom danu.
- U društvu koje sve češće nameće standarde večne mladosti, teško je ostati imun na pritiske. Međutim, treba imati na umu da prava lepota dolazi iznutra i da se ne briše sa svakom godinom više. Umesto da svaki dan u ogledalu tragamo za novim znakom vremena, hajde da potražimo novu iskru života u sebi.
Remarkova misao nas podseća da godine nisu neprijatelj, već pratilac. One nas oblikuju, daju nam dublji smisao, učvršćuju naš karakter i pretvaraju nas u bića sa slojevitim pričama. One nisu prepreka, već poziv – da ispričamo još koju priču, doživimo još jednu emociju, otvorimo novo poglavlje života.
- Zato je vreme da promenimo pogled. Da umesto žaljenja zbog onoga što prolazi, prigrlimo ono što dolazi. Život ne prestaje sa godinama – on se menja, razvija, donosi drugačije, možda čak i lepše oblike radosti. I kao što neko mudro reče: „Još avantura zajedno moramo ti i ja da prođemo.“
