U četvrtak se slavi jedan od 12 velikih praznika,Spasovdan a za Vas smo napisali koji to običaj valja ispoštovati za ovaj sveti i važni dan.U nastavku članka saznajte sve detalje i pročitajte uputstva..
- Spasovdan, jedan od dvanaest najvećih praznika u pravoslavnom kalendaru, zauzima posebno mesto u duhovnom životu vernika. Posvećen Hristovom Vaznesenju, ovaj praznik se obeležava tačno četrdeset dana nakon Vaskrsa i uvek pada u četvrtak. Njegovo značenje proističe iz događaja opisanog u Novom zavetu, kada se Isus Hristos, nakon vaskrsenja, ponovo javlja svojim učenicima i poverava im zadatak da šire Jevanđelje širom sveta.
U tom trenutku, Isus im ne samo da daje zadatak, već ih i ohrabruje, obećavajući im dolazak Duha Svetoga – Duha Utešitelja – koji će ih osnažiti za put i misiju koja je pred njima. Do tog trenutka im naređuje da ostanu u Jerusalimu. Ova simbolika prenošenja vere, snage i nade iz Jerusalima u čitav svet jeste i suština Spasovdana – dan spasenja i duhovnog uzdizanja.
- U Srpskoj pravoslavnoj crkvi ovaj dan je obeležen Spasovdanskom litijom, koja ima duboko ukorenjenu tradiciju. Vernici se okupljaju, uz molitve i pesme, šetaju ulicama svojih gradova i sela, uznoseći simbole vere i obnavljajući zajedništvo kroz duhovno okupljanje.
Spasovdan nije samo verski praznik – on je i deo istorijskog i kulturnog identiteta Beograda. Naime, upravo tog dana, daleke 1403. godine, despot Stefan Lazarević proglasio je Beograd prestonicom Srbije. Tada su uspostavljeni i gradski simboli – grb i zastava. Iako je proslava gradske slave bila prekinuta 1947. godine, obnovljena je 1992. i od tada se Spasovdan ponovo slavi kao dan Beograda.
- Ovaj praznik prate brojna narodna verovanja i običaji. Naši preci su ga smatrali jednim od najsrećnijih dana u godini, i zato se izbegavalo obavljanje bilo kakvih teških fizičkih poslova. Umesto rada, ljudi su se okretali molitvi, razmišljanju, duhovnom rastu i slavlju sa porodicom i komšijama.
Jedan od starih običaja bio je pletenje krstića od leskovih grančica. Ti krstići, kao simbol zaštite i blagostanja, postavljani su ispred kuće, u dvorište, na njive i livade. Čuvali su se tokom cele godine, a na sledeći Spasovdan se pletu novi, u znak obnavljanja zaštite i vere.
- Postojalo je i verovanje da treba pojesti jagode na Spasovdan – za sreću i blagostanje. Na taj dan okupljala se porodica, pripremala se svečana trpeza, a često i cicvara, tradicionalno jelo koje je simbol domaćinskog duha. Nakon liturgije, domaćini su pozivali goste na ručak, dok su oni koji nisu slavili okupljali se ispred crkve i zajedno proslavljali praznik uz pesmu, piće i jagnjetinu, koja se tog dana prinosila kao žrtva u čast sveca.
Zanimljivo narodno verovanje kaže da ne treba dremati tokom dana na Spasovdan, jer se verovalo da će osoba koja to uradi biti pospana i lenja tokom cele godine. Takođe, verovalo se da žene i deca tog dana ne bi trebalo da se kupaju, a muškarci da se briju – kao oblik poštovanja svetosti dana.
- Bez obzira na sve običaje, suština Spasovdana ostaje ista – da se ljudi podsete na važnost duhovnih vrednosti, vere, nade i ljubavi. To je dan koji nas poziva da se uzdignemo iznad svakodnevnih briga i obnovimo svoju veru, kako u Boga, tako i u međusobno razumevanje, zajedništvo i dobrotu.
U savremenom svetu punom izazova, ovakvi praznici nas podsećaju da je važno očuvati duhovne vrednosti koje su vekovima krasile naš narod i davale mu snagu u teškim vremenima. Spasovdan nije samo sećanje na Hristovo uznesenje – to je i dan kada se svako od nas može duhovno uzneti, makar za korak bliže istini, miru i dobrom životu.
