U braku sam sa suprugom već osam godina i, uopšte gledajući, naš odnos je dobar. Imamo dve kćerke, starosti 2 i 5 godina, a ja imam sina od 10 godina iz prethodne veze. Međutim, suočavam se s problemom u ponašanju moje supruge prema mom sinu. Naime, ona ga gotovo da i ne primjećuje, retko ga pita kako se oseća, a ponaša se kao da on ne postoji.
Nedavno je situacija dosegla kritičnu tačku. Proslavljali smo peti rođendan naše kćerke, a porodica i prijatelji su se okupili kako bi uživali u pesmi i pravljenju fotografija. Rekao sam svom sinu da se pridruži grupi za zajedničku sliku. Međutim, čim smo završili s grupnom fotografijom, supruga je pogledala mog sina i rekla mu: „Pomakni se, izađi iz slike, želim da imam samo svoju decu na fotografiji“. U tom trenutku mogao sam da vidim kako se njegov pogled puni tugom, i srce mi se slomilo.
- Pao mi je mrak na oči. Nisam mogao da verujem da je nešto ovako izgovoreno pred svima. Osećao sam da moram da reagujem. Rekao sam joj da, kao porodica, moramo da budemo povezani i da moj sin zaslužuje da se prema njemu postupa kao prema njenoj deci, kao da je njen. I dalje mislim da pravi razliku između ‘njenih’ i ‘mojih’ i to me duboko pogađa. Smatram da bi trebala da vidi sve naše kćerke i mog sina kao istu decu, jer su oni zapravo jedno, iako dolaze iz različitih okolnosti.
Da bih objasnio dodatni kontekst, biološka majka mog sina preminula je pre dve godine, a moja supruga je jedina majčinska figura koju je on sada imao. Strah me je pomisliti da ovakvo ponašanje može duboko da ga povredi, ostavi emocionalne rane i ostavi posledice na njegov psihološki razvoj. Ne znam šta dalje da radim, jer smatram da je njen odnos prema njemu potpuno nepravedan i štetan.
- Ovo me buni jer je ona osoba koju sam izabrao za svoju životnu partnerku i majku mojoj deci, ali sada se suočavam sa problemom koji nisam mogao da predvidim. Iako je možda nesvesno, ponašanje koje ona pokazuje prema mom sinu stvara duboku emocionalnu ranu, i ako se ovako nastavi, mogao bi imati dalekosežne posledice na njihov odnos, kao i na odnose koje svi imamo kao porodica.
S druge strane, pokušavam da sagledam situaciju i da budem pravedan. Možda nije uvek lako biti u ovoj poziciji, posebno jer ona sada odgaja dvoje dece, i prirodno je da se ponekad oseća vezana za svoju biološku decu. Ali to nije opravdanje za ponašanje koje pravi razliku između njih. Moj sin zaslužuje ljubav i poštovanje jednako kao i njena deca.
- Pokušavam da nađem balans i razmotrim sve aspekte situacije, ali svakodnevni trenutci poput ovog fotografisanja čine da se osjećam kao da nisam u stanju da štitim svog sina kako bi trebalo. U svakom slučaju, morat ćemo da razgovaramo i da rešimo ovo, jer ovako ne možemo ići dalje. Potrebno je da kao porodica stanemo na isto mesto i da svi budemo voljeni i poštovani bez obzira na to što je neko dete iz prethodne veze, a neko je biološko dete u ovom braku.
Duboko verujem da ako želimo da funkcionišemo kao porodica, moramo biti jedinstveni i povezani, bez razlike između ‘moje’ i ‘njene’ dece. Jer na kraju, svi su ona ista deca koja zaslužuju ljubav i pažnju. Nadam se da će moja supruga razumeti ozbiljnost ove situacije i shvatiti da nijedno dete ne bi smelo da se oseća zapostavljeno, posebno kada se radi o nečemu tako jednostavnom kao što je zajednička porodična slika.
