Kada je čovek bolestan onda nekako sve padne u zaborav i izgubi volju za bilo čime, ali u nastavku današnjeg članka Vam donosimo priču jedne devojke koja iako je imala dijagnosticiran karcinom dojke, je ipak svim silama željela da doživi svoju svadbu. Na taj dan je bilo više događaja pored svadbe koji su joj obilježili taj dan za čitav život…
U trenutku kada bi se većina ljudi povukla u tišinu i borila se sa neizvesnošću bolesti, Lorin je donela odluku koja je pokazala neizmernu snagu duha i veru u ljubav. Iako je bila suočena sa najtežim oblikom karcinoma dojke – četvrtim stadijumom koji je već metastazirao na kosti, jetru i pluća – odlučila je da se uda. Ne kao beg od stvarnosti, već kao svesno slavlje života i emocija koje joj niko nije mogao oduzeti.
- Uprkos savetu lekara da pomeri venčanje, Lorin je ostala dosledna svom planu. Želela je da izgovori sudbonosno „da“ Majklu tačno na treću godišnjicu njihove veze, 24. marta 2018. godine. Tog dana je, pred više od 200 zvanica, bosa prošetala do oltara i svojim prisustvom i snagom dirnula sve prisutne. Igrala je, smejala se, disala punim plućima, i činilo se da je tog dana smrt bila daleko. Nažalost, samo sedam meseci kasnije, Lorin je preminula. Ipak, ono što ostaje iza nje nije samo tuga – već priča koja nadahnjuje, podsećajući nas na to kako ljubav može zasijati i u najmračnijim trenucima.
Rak dojke, bolest sa kojom se Lorin suočila, danas je jedna od najučestalijih vrsta maligniteta kod žena. Globalno, svake godine preko milion i po ljudi oboli, a najveći procenat čine žene. Uzroci još uvek nisu potpuno razjašnjeni, ali je poznato da određeni faktori rizika igraju važnu ulogu. Ti faktori, poznati kao kancerogeni, potiču kako iz životne i radne sredine, tako i iz ličnih navika. Takođe, ne može se zanemariti ni uticaj naslednih genetskih grešaka.
- Neke žene imaju veću verovatnoću da obole – naročito one koje u porodici imaju više slučajeva raka dojke ili drugih povezanih karcinoma poput raka jajnika ili debelog creva. Posebno rizičnim smatraju se slučajevi u kojima se bolest javlja kod bliskih srodnika pre četrdesete godine, kao i karcinomi koji zahvataju obe dojke.
Osim naslednih faktora, određeni aspekti reproduktivnog zdravlja takođe povećavaju rizik. Žene koje nisu rađale, koje su kasnije dobile prvo dete, koje su rano ušle u pubertet ili kod kojih je menopauza nastupila kasno, nalaze se u rizičnijoj grupi. Postoje i pretpostavke da dugotrajna upotreba kontraceptivnih pilula može povećati rizik, iako se kod većine žena taj uticaj ne primećuje u značajnoj meri.
- Ishrana bogata životinjskim mastima može predstavljati dodatni rizik, dok se pogrešna uverenja – poput onog da udarac u dojku izaziva rak – smatraju neutemeljenim, jer za njih ne postoje naučni dokazi.
Kada je reč o dijagnostici, najčešći znak je pojava čvorića u dojci, koji se lako može napipati. Međutim, i druge promene mogu ukazivati na prisustvo bolesti – promene veličine i oblika dojke, zadebljanje kože nalik „pomorandžinoj kori“, uvlačenje bradavice, sekret, osip i otok u predelu pazuha. Zanimljivo je da bol u dojci nije čest simptom raka, zbog čega je redovan pregled od izuzetne važnosti.
- Rano otkrivanje karcinoma znatno povećava šanse za izlečenje. U tom cilju se primenjuju tri osnovne metode: samopregled, pregled kod lekara (palpacija), i mamografija. Ove metode pomažu ne samo u otkrivanju bolesti, već i u određivanju njenog stadijuma.
Rak dojke se deli na četiri stadijuma. U prvoj fazi tumor je manji od dva centimetra i nije se proširio na limfne čvorove. Drugi stadijum obuhvata tumore do pet centimetara, uz moguće zahvatanje limfnih čvorova. U trećem stadijumu tumor je veći, a limfni čvorovi su gotovo sigurno zahvaćeni. Četvrti, najteži stadijum, označava metastaziranje raka na druge delove tela – poput kostiju, jetre ili pluća, kao što je bio slučaj sa Lorin.
- Iako mnogi karcinomi ostanu u ranim stadijumima, oni koji napreduju mogu to činiti vrlo sporo. Cilj terapije u takvim slučajevima jeste zaustavljanje širenja bolesti, a kada je moguće – potpuno uklanjanje raka. Svaki stadijum ima svoj specifičan terapijski pristup, a uspeh lečenja zavisi od blagovremenog reagovanja.
Lorinina priča nije priča o gubitku, već o izboru – da se voli, da se živi i da se veruje u lepotu trenutka, bez obzira na dijagnozu. Njen izbor da proslavi ljubav čak i dok je bila na ivici snage pokazuje da hrabrost ne znači uvek pobediti bolest, već odbiti da joj se predaš duhom. Njena priča živi dalje, kao podsetnik svima nama da u borbi sa životom, emocije i snaga srca ponekad znače više od svega drugog.
