U savremenom svetu bi bilo za nepoverovati da se ljudi sada iz čista mira vrate svojim korenima i navikama koje su održavale njihove porodice.U sukobu sa modernizmom u sinergiji sa prirodom ova grupacija ljudi prkosi svim verovanjima a u nastavku pročitajte i pogledajte kako izgleda život preko 100 ljudi u pećini..
- Duboko u planinskim prostranstvima kineske provincije Guidžou, na nadmorskoj visini od 1800 metara, nalazi se neobično i gotovo nestvarno selo – skriveno u pećini, daleko od puteva, struje i savremenog načina života. Ova zajednica, gotovo izolovana od ostatka sveta, godinama je živela u mraku pećinskog prostora, u potpunosti prilagođena surovim uslovima, ali istovremeno savršeno organizovana i funkcionalna.
Do sela se može doći isključivo planinarenjem. Ne postoji put, ni asfaltiran ni zemljani, nema mostova ni vozila, a jedini način da se stigne jeste strmom stazom pešice – put koji traje više od sat vremena. Uprkos toj nepristupačnosti, u toj pećini se, sve do skoro, odvijao svakodnevni život: porodice su se okupljale, deca su pohađala školu, a zajednica je živela u skladu sa prirodom, organizovano i stabilno.
- U jednom trenutku selo je imalo čak i školu sa 186 đaka. To je fascinantna činjenica, s obzirom na uslove u kojima se nastava odvijala – u pećini, bez savremenih nastavnih sredstava, ali s velikom voljom i predanošću. Ljudi su živeli jednostavno, ali dostojanstveno, koristeći ono što su imali i gradeći život daleko od modernih urbanih centara.
Međutim, 2000-ih godina, kineske vlasti su odlučile da zatvore pristup pećini i rasformiraju selo. Zvanično objašnjenje bilo je da „u Kini ne žive pećinski ljudi“. Ta izjava izazvala je pažnju javnosti, ali i medija, jer se nije radilo o primitivnoj zajednici, već o grupi ljudi koji su sami, bez pomoći države, uspeli da izgrade održiv model života u ekstremnim uslovima.
- Nakon što je priča dospela u medije, mnogi turisti i istraživači su se zainteresovali za ovo neobično selo. Njihovo interesovanje pokrenulo je i lokalne vlasti, koje su tada odlučile da premeste deo stanovništva – pre svega decu – u internate i druge ustanove koje mogu da im pruže savremenije obrazovanje i uslove za život.
Ipak, prema dostupnim procenama, i danas u toj pećini i dalje živi oko stotinu ljudi. Oni su ostali verni svom načinu života, prirodi i zemlji na kojoj su rođeni. Za njih, život u pećini nije simbol zaostalosti, već slobode, pripadnosti i jednostavnosti koja se gubi u brzini modernog sveta.
- Ova priča pokreće važno pitanje – šta zapravo znači „civilizacija“? Da li ona podrazumeva isključivo pristup internetu, betoniranim putevima i električnoj mreži, ili možda ima više oblika, od kojih su neki tihi, skriveni i izgrađeni na bliskosti ljudi, snalažljivosti i unutrašnjoj snazi zajednice?
Selo u pećini u provinciji Guidžou je danas simbol otpornosti, ljudske prilagodljivosti i alternative modernom načinu života. Bez obzira na to da li će jednog dana svi njegovi stanovnici napustiti mrak i sići u dolinu, ono što su izgradili visoko u planinama – samostalnost, red i duhovno bogatstvo – ostaje važna pouka za svet koji često zaboravlja koliko malo nam je zaista potrebno da bismo živeli.
