Neke podele koje su nam usađene zaista nemaju temelja u pravom društvu.Takva jedna je i na nacionalnoj osnovi gde su ljud ubeđeni da ako odu u posetu u neku od komšijskih država da će ih ljudi dočekati sa mržnjom i odbijanjem.U nastavku današnjeg članka rušimo stereotipe..
- Grupa turista iz Srbije, među kojima su bili putnici iz Beograda, Trstenika, Kraljeva i Vrnjačke Banje, uputila se na putovanje u Sarajevo s namerom da otkrije njegove kulturne dragocenosti, uživa u specifičnim ukusima lokalne kuhinje i doživi duh prošlosti koji ovaj grad nosi. Iako su na put pošli bez velikih očekivanja, ono što su zatekli u Sarajevu ostavilo je dubok i emotivan trag – pre svega zahvaljujući neizmernoj toplini i srdačnosti njegovih stanovnika.
Prvi utisci počeli su da se formiraju već pri ulasku u grad. Umesto klasičnog dočeka rezervisanog za turiste, susreli su se sa spontanim osmesima, otvorenim razgovorima i nesebičnim savetima. Taksisti su im sa ponosom preporučivali mesta koja treba da vide, ljudi su zastajali na ulici da im pokažu pravac ili im jednostavno požele dobrodošlicu. U tim trenucima, svako od njih se osetio kao gost u domu starih prijatelja, a ne kao nepoznata osoba u stranom gradu.
- Srce Sarajeva, Baščaršija, otkrilo im je svoju jedinstvenu dušu kroz mirise tek ispečenog somuna, ćevapa i začina koji lebde vazduhom. Male zanatske radnje, kafane sa starinskim šarmom i kaldrmisane ulice pričale su priču o gradu u kojem se prošlost i sadašnjost prepliću bez napora. Domaćini su goste dočekivali sa iskrenim osmehom, bez žurbe i pretenzije, nudeći im ne samo obrok ili uslugu, već i osećaj dobrodošlice.
Ono što je na posetioce ostavilo najdublji utisak bio je sklad različitih vera i kultura koji se u Sarajevu ne samo toleriše, već živi. Za samo nekoliko minuta šetnje mogli su čuti zvuke ezana koji se prepliću sa zvonima crkava, videti ljude različitih vera kako sede zajedno u kafani ili prolaze istim ulicama bez ikakvog osećaja distance. Taj prizor, za mnoge u grupi, bio je neočekivano dirljiv.
- Jedan stariji putnik iz Vrnjačke Banje rekao je da mu je ta slika više govorila o ljudskoj prirodi nego mnoge knjige koje je pročitao. „To je mesto gde različitost ne deli ljude, već ih povezuje. I to se ovde ne propagira – to se živi.“
Inspirisani atmosferom i iskustvom koje ih je zbližilo sa gradom i njegovim ljudima, turisti su podelili fotografije i svoje priče na društvenim mrežama. Komentari prijatelja bili su puni iznenađenja, ali i divljenja. Mnogi su priznali da su imali pogrešnu predstavu o Sarajevu i da bi nakon ovakvih svedočenja rado i sami pošli na isto putovanje.
- Sarajevo nije oduševilo veličanstvenim zgradama ili luksuznim sadržajem – oduševilo je jednostavnošću i neposrednošću. Najvredniji su bili trenuci iskrenog kontakta – jedno „dobro došli“, pogled pun razumevanja, osmeh bez razloga. To su stvari koje ostaju u sećanju, dugo nakon što se spakuju koferi i pređu granice.
Na kraju svog boravka, uz šolju tradicionalne kafe i pogled na reku Miljacku, turisti su doneli odluku da se u Sarajevo vrate ponovo. Ne zbog znamenitosti, ni zbog hrane – već zbog ljudi. Jer ono što Sarajevo zaista nudi ne nalazi se u vodičima niti na turističkim mapama – ono se otkriva u svakodnevnim susretima i u iskrenosti koja ne traži ništa zauzvrat.
