Trudne žene treba da budu privilegovane u svakom segmentu ali kao što nije ništa garant tako i ovaj slučaj i nije baš iznenadio mnoge.
- Međutim, sve je češće primetno da se to „podrazumevanje“ pretvara u nevidljivu obavezu koja više ne nalazi svoje mesto u svakodnevnoj praksi. Tako je i nedavni snimak trudnice iz Srbije, koji je postao viralan na društvenim mrežama, pokrenuo burnu diskusiju o tome šta znači solidarnost, a šta očekivanje „posebnog tretmana“.
Na snimku se vidi trudnica sa jasno izraženim trudničkim stomakom kako strpljivo stoji u redu ispred pekare. Iako je njen fizički izgled jasno ukazivao na stanje u kojem se nalazi, niko od prisutnih nije joj ponudio da se pomeri ispred reda. U opisu videa koji je podelila na društvenim mrežama, trudnica je istakla da nije reč o sažaljenju, već o kulturi ponašanja i poštovanju osnovnih ljudskih vrednosti, navodeći rečenicu koja je pogodila mnoge: „Zato što više nije kul da se puštamo trudnice.“
- Uprkos očekivanju da će izazvati talas empatije, njen video je naišao na podeljene reakcije. Dok su neki korisnici mreža iskazali ogorčenost zbog sve većeg nedostatka osnovne pristojnosti i saosećanja u društvu, mnogi su, iznenađujuće, svoje komentare uputili samoj trudnici. Kritike su se kretale od toga da je trebalo da jasno kaže da želi da bude propuštena, do zamerki da trudnice ponekad „misle da zaslužuju tretman kraljice“.
Jedna korisnica je čak napisala: „Priđi ženo na početak reda, reci da si trudna i traži da te puste. Ako neće – naurlaši se, slobodno.“ Ovaj komentar oslikava širu društvenu pojavu – očekivanje da i oni kojima pripada određeno pravo moraju da ga zahtevaju glasno, pa čak i agresivno, kako bi bilo priznato.
- Među komentarima su se našli i oni koji problem posmatraju iz ugla individualne percepcije: „Ne primećujem uvek ko je trudan, ali ako uočim, rado ću propustiti.“ Ipak, veći broj ljudi je izražavao stav da trudnice ne bi trebalo da očekuju poseban tretman, posebno ako su zdrave, jer – kako su naveli – svi imaju svoje probleme i obaveze.
Zanimljivo je poređenje koje je dala jedna žena, navodeći sopstveno iskustvo trudnoće u inostranstvu. „Jednu trudnoću sam iznela u Austriji, drugu u Nemačkoj. Tamo nikog ne interesuje što si trudna. Ne kažem da je to dobro, ali tako je – svako gleda svoja posla.“
- U svemu ovome se krije šira slika: promena društvene svesti i odnosa prema trudnoći. Nekada se trudnicama spontano pomagalo, ne zato što su to tražile, već zato što se verovalo da im pomoć treba. Danas, u vremenu ubrzanih ritmova i opšteg zasićenja, saosećanje se sve više očekuje da bude verbalno zatraženo, a ne spontano dato.
Iako postoje zakonski i kulturni temelji koji nalažu zaštitu i poštovanje trudnica, očigledno je da praksa često odstupa. U jednom vremenu koje od svakog pojedinca traži da bude sam svoj borac, čak i najosetljivijim grupama postaje sve teže da se izbore za osnovnu pažnju i podršku.
- Priča ove trudnice iz Srbije postaje tako simbol jedne tihe promene – one u kojoj više nije važno šta se podrazumeva, već koliko je svako od nas spreman da zaista vidi i razume drugog. Biti trudan možda više nije „kul“, ali ljudskost, empatija i pristojnost to nikada ne bi smele prestati da budu.
