U ovom članku donosimo upozorenje neurologa o navikama koje mnogi ne shvataju ozbiljno. Saznajte koja svakodnevna greška može dugoročno da ugrozi zdravlje Vašeg mozga i kako je izbeći…
Problemi sa snom postaju sve češća pojava u savremenom društvu, ali ono što posebno zabrinjava jeste činjenica da mnogi ljudi nisu ni svesni da već imaju ozbiljan poremećaj sna. U Srbiji, prema upozorenjima lekara, gotovo trećina građana iz večeri u veče ponavlja iste loše navike pred odlazak u krevet, ne shvatajući da time dugoročno ugrožava zdravlje mozga, ali i čitavog organizma. Kako Blic piše u analizama posvećenim zdravlju, nesanica se često doživljava kao prolazna neprijatnost, a ne kao stanje koje može imati ozbiljne posledice ako potraje.
- Neurolog dr Aleksandra Pavlović govorila je o ovom problemu u emisiji na TV Prva, ističući da razlozi zbog kojih neko ne može da spava nisu isti za sve ljude. Kod jednog broja pacijenata presudnu ulogu imaju lične psihološke osobine – povećana osetljivost na stres, sklonost brigama i stalno mentalno preispitivanje dnevnih obaveza. Prema njenim rečima, takav obrazac ponašanja naročito je izražen kod žena, koje često i u kasnim večernjim satima ostaju „zarobljene“ u mislima o poslu, porodici i obavezama.
Sa druge strane, postoje i oni kod kojih uzrok nesanice nije u glavi, već u telu. Problemi poput otežanog disanja tokom noći, hrkanja, bolova u nogama ili sindroma nemirnih nogu mogu ozbiljno narušiti kvalitet sna, čak i ako osoba toga nije u potpunosti svesna. Takvi ljudi često kažu da „spavaju“, ali se bude umorni, razdražljivi i bez energije, ne shvatajući da njihov san zapravo nije bio regenerativan.
- Stručnjaci jasno razlikuju akutnu i hroničnu nesanicu. Akutna se najčešće javlja u periodima pojačanog stresa, emotivnih potresa ili promena u životu i obično traje kraće. Međutim, hronična nesanica je daleko ozbiljniji problem. Ona se dijagnostikuje kada osoba duže od tri meseca, najmanje tri puta nedeljno, ne uspeva da zaspi, često se budi tokom noći ili se rano ujutru budi bez mogućnosti da ponovo zaspi. Kako navodi Kurir, u takvim slučajevima posledice se ne završavaju samo na umoru, već počinju da utiču na koncentraciju, pamćenje, raspoloženje i radnu sposobnost.
Ljudi koji dugo pate od nesanice često postaju nervozni, anksiozni ili depresivni, a svakodnevne obaveze doživljavaju kao dodatno opterećenje. Dugoročno, hronični nedostatak sna povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti, metaboličkih poremećaja, ali i problema sa mentalnim zdravljem. Upravo zbog toga lekari naglašavaju da probleme sa snom ne treba ignorisati, već na vreme potražiti stručnu pomoć.
Jedan od važnih podataka koji se često zanemaruje jeste optimalno trajanje sna. Za odraslu osobu ono iznosi između sedam i devet sati. Sve ispod šest sati sna po noći smatra se rizičnim i povezano je sa većom verovatnoćom razvoja različitih zdravstvenih problema. Posebno je važno razbiti mit da se izgubljeni san može „nadoknaditi“ tokom dana. Popodnevna dremka ne može zameniti kvalitetan noćni san, jer ne pruža iste regenerativne procese za mozak i telo.
- Dr Pavlović upozorava i na česte greške koje ljudi prave neposredno pred odlazak u krevet. Intenzivno vežbanje, obilni obroci i korišćenje mobilnih telefona i drugih ekrana u kasnim večernjim satima predstavljaju ozbiljnu prepreku zdravom snu. Plavo svetlo sa ekrana remeti lučenje melatonina, hormona sna, dok fizička aktivnost i teška hrana dodatno stimulišu organizam u trenutku kada bi trebalo da se smiri. Organizam, kako ističe, mora postepeno da se „uspori“ i pripremi za san, a ne da bude izložen dodatnim podražajima.
Uprkos svemu, mnogi ljudi rešenje traže u tabletama za spavanje. Iako one mogu imati svoje mesto u terapiji, stručnjaci upozoravaju da nisu dugoročno rešenje. Lekovi za spavanje mogu pomoći u kratkotrajnim, izuzetno stresnim periodima ili kod akutne nesanice, ali njihova upotreba mora biti strogo ograničena. Takvi preparati ne bi smeli da se koriste duže od četiri nedelje i nikako ne bi trebalo da se uzimaju na svoju ruku, bez saveta lekara.
Kako piše Telegraf, dugotrajna i nekontrolisana upotreba lekova za spavanje može dovesti do zavisnosti, tolerancije i dodatnog pogoršanja sna nakon prestanka uzimanja. Umesto toga, stručnjaci sve češće insistiraju na promeni životnih navika, uvođenju rutine pred spavanje i rešavanju osnovnog uzroka problema, bilo da je on psihološke ili telesne prirode.
- Zdrav san nije luksuz, već osnovna biološka potreba. On utiče na pamćenje, imunitet, emotivnu stabilnost i sposobnost donošenja odluka. Kada se san naruši, narušava se i čitav sistem funkcionisanja organizma. Upravo zato je važno prepoznati rane znakove problema – učestalo buđenje, teško uspavljivanje, osećaj umora i nakon spavanja – i reagovati na vreme.
Na kraju, poruka lekara je jasna: nesanica nije nešto sa čim treba da se „naviknemo da živimo“. Ona je signal da organizmu nešto nedostaje ili da je preopterećen. Pravilna higijena sna, smanjenje stresa, ograničavanje ekrana i pravovremeni razgovor sa lekarom mogu napraviti ogromnu razliku. Briga o snu nije slabost, već odgovoran odnos prema sopstvenom zdravlju, jer bez kvalitetnog sna nema ni kvalitetnog života.
