Tito bez Milke nije leteo, bila je njegova lična stjuardesa, ali i žena koja je čuvala tajne: “Stajala sam iznad Jovanke kad su je isekli nožem u avionu”

U ovom članku Vam donosimo priču o Milki, ličnoj stjuardesi Josipa Broza Tita, koja je čuvala mnoge tajne i bila uz njega u ključnim trenucima. U nastavku saznajte šokantne detalje koje je otkrila o događajima u avionu i iskustva koja je doživela dok je pratila porodicu Broz…

Jovanka Broz, prva dama bivše Jugoslavije, bila je žena koja je simbolizovala jedno sveobuhvatno doba u istoriji zemlje, ali i mnogo više od toga. Njen život, obeležen usponima i padovima, sve do poslednjih dana, i dalje budi emocije, kako kod onih koji su je poznavali, tako i kod onih koji je pamte kao ikonu tog vremena. Nakon što je 23. avgusta primljena u Urgentni centar u Beogradu u teškom zdravstvenom stanju, dve meseca borbe protiv teškog trovanja krvi nisu bila dovoljna da bi pobedila.

• Smrt Jovanke Broz 2013. godine označila je kraj jedne epohe, ali i podsetnik na sve što je pretrpela tokom godina koje je provela nakon smrti svog supruga, Josipa Broza Tita. Blic podseća da je Jovanka, uprkos svemu, ostala ključna figura u istoriji Jugoslavije, prepoznatljiva po svojoj hrabrosti, ali i boli koju je nosila u tišini.

Jedan od aspekata njenog života koji je često bio zanemarivan u medijima bio je njen život u izolaciji. Posle Titove smrti, Jovanka je provela tri decenije bez lične karte i pasoša, jer je, kako su izveštavali mediji, bila marginalizovana i ignorisana od strane tadašnjih vlasti. 2006. godine, Ivica Dačić, ministar unutrašnjih poslova, i Rasim Ljajić, ministar za rad i socijalnu politiku, uručili su joj neophodne dokumente, nakon što je izuzetno teško i dugo čekala da se vrati u društvo sa pravima koja je svakako zaslužila.

• Tokom tih godina, mediji su pisali o njenom siromaštvu, dok je vladina komisija otkrila da njen stan u Beogradu nije održavan još od njenog hapšenja 1980. godine. Ovaj period je označio najteže godine njene post-titove ere, kao što je i navedeno u članku Krstarica. Međutim, malo je poznato da je Jovanka imala i izuzetnu podršku ljudi koji su je poznavali iz bliza, poput Milke Jakulić, koja je bila Titova stjuardesa. Milka je, u intervjuu za Srpski telegraf, otkrila mnoge privatne trenutke sa bračnim parom Broz, u kojima se, pored striktnog protokola i sigurnosnih mera, videla i ljudska strana Jovanke. Milka Jakulić, sada 86-godišnjakinja, prisetila se svojih početaka i trenutaka kada je postala deo Titove posade.

Njena priča o tome kako je, kao mlada stjuardesa, iznenada postala deo predsedničkog tima, oslikava ozbiljnost sistema i opreznost Državne bezbednosti, koja je pratila svaki njen korak. Srpski telegraf izveštava da je Milka, uprkos napetostima i strepnji, ubrzo zavolela svoj posao, koji je podrazumevao ne samo odgovornost prema predsedniku, već i prema njegovoj ženi, prvoj dami, Jovanki.

Milka Jakulić posebno pamti trenutke kada je Jovanka pokazivala svoju ljudsku stranu. Jedan od najsvetlijih trenutaka u njenoj karijeri bila je situacija kada je Jovanka povredila ruku, a Tito je, kako se Milka seća, sa karakterističnim smirenjem izjavio: “Zašto plačeš, zar nisi toliko krvi videla u ratu? To je samo mala posekotina.”

• Ovaj trenutak, kako ističe Milka, osvetljava njen odnos sa Titom, ali i sa njegovom ženom, koja je uprkos svim izazovima ostala velika ličnost u javnosti i u njenom životu. Krstarica piše da je Jovanka, i pored svih teškoća kroz koje je prošla, ostala nežna i posvećena, a ljudi koji su je poznavali, kao što je Milka, stalno su isticali njenu brigu i ljubaznost.

Kroz sve godine, Jovanka Broz je, kako je izjavila Milka Jakulić, bila simbol jednog dugog i teškog perioda za Jugoslaviju, perioda koji je odredio i njen privatni život. Zatvorena u svetu koji je bio prepun očekivanja, a zatim i socijalne izolacije, ona je uprkos svemu zadržala dostojanstvo. Svedočanstvo Milke Jakulić, koja je bila sa njima u najintimnijim trenucima tokom službenih poseta, kao što je dolazak cara Hirohita u Japan 1968. godine, osvetljava Jovanku kao ženu koja je delovala sa posebnim ponosom i strastvenim poštovanjem prema svojoj domovini.

• Milka se priseća trenutka kada je, gledajući kako Tito i car Hirohito komuniciraju, bila ponosna što je deo te velike Jugoslavije. Ove reminiscencije ukazuju na to koliko je Jovanka bila posvećena, ne samo svom mužu, već i narodima Jugoslavije. Jovanka Broz je, uprkos svim teškim vremenima i izolaciji u kojima je provela poslednje godine svog života, ostala neizbrisiv deo istorije Jugoslavije.

Njen život, kao što su istakli mnogi koji su je poznavali, bio je simbol vremena koje je bilo puno nada i borbe, ali i razočarenja. Sećanja na nju kroz priče kao što je priča Milke Jakulić pružaju uvid u njen privatni život, kroz koji je ona ostala dosledna i posvećena svojim obavezama i, na kraju, istoriji zemlje u kojoj je živela.