Ovaj test pokazuje Vašu mračnu stranu a Vi izaberite jedno lice koje Vas najviše plaši i saznajte Vašu mračnu stranu.
- Sondi test, koji je osmislio mađarski psihijatar Leopold Sondi davne 1935. godine, imao je za cilj da otkrije skrivene i potisnute aspekte ličnosti, one koje čovek često nesvesno gura u svoju podsvest. Ovaj test je proizašao iz Sondijeve teorije genotropizma – ideje da nas privlače osobe koje su nam genetski slične, ne samo u fizičkom smislu već i u psihološkim obrascima ponašanja.
Osnovna postavka testa bila je jednostavna: pokazati pojedincima fotografije ljudi s različitim izrazima lica, njih ukupno 48, i tražiti da izdvoje ona lica koja im se najviše dopadaju i ona koja ih najviše odbijaju. Prema Sondiju, izbor najneprijatnijih lica može ukazati na one osobine koje osoba potiskuje u sebi, odnosno koje ne želi da prizna kao deo svog identiteta.
- Uprkos tome što ovaj test danas ne spada u naučno validirane psihološke metode, njegova skraćena verzija je doživela veliki povratak putem društvenih mreža, gde je izazvala mnogo komentara i interesovanja. Ljudi su masovno birali slike koje ih najviše uznemiruju, kako bi potom na osnovu izbora otkrili šta to njihova podsvest skriva.
Evo značenja koje se pripisuje izboru određene slike:
-
Slika broj 1 – Sadista
Ako vas je najviše uznemirila prva slika, to može ukazivati na skrivenu potrebu za kontrolom i dominacijom. Takve osobe obično su spolja pasivne i prijateljski nastrojene, ali u dubini mogu gajiti potisnutu agresivnost i čak zadovoljstvo u emocionalnom ili psihičkom nadmoćstvu nad drugima. Mogu biti sklone pasivno-agresivnom ponašanju, posebno kada se osećaju ugroženo. -
Slika broj 2 – Epileptičar
Odabir druge slike ukazuje na osobu koja intenzivno doživljava emocije, ali ih potiskuje i retko pokazuje. Često su to ljudi koji deluju mirno, stabilno i prijateljski, ali pod jakim pritiskom mogu da “eksplodiraju”. Njihova spoljašnja smirenost često prikriva duboke unutrašnje tenzije. -
Slika broj 3 – Katatoničar
Ako vas je ova slika uznemirila, moguće je da ste osoba sa vrlo aktivnim umom, koja je navikla da potiskuje svoje potrebe i osećanja kako bi udovoljila drugima. Spolja delujete poslušno i povučeno, ali u sebi se često osećate nezadovoljno jer niste u kontaktu sa sopstvenim autentičnim željama. -
Slika broj 4 – Šizofreničar
Oni koji odaberu ovu sliku možda imaju poteškoće u stvaranju dubokih veza s drugima. Iako mogu delovati društveno i otvoreno, njihove veze često ostaju površne. Iza tog ponašanja može se kriti osećaj usamljenosti i odvojenosti od drugih. -
Slika broj 5 – Histeričan tip
Osobe koje izaberu ovu sliku obično potiskuju potrebu za pažnjom i priznanjem. Tokom detinjstva možda su bile zanemarene ili su im emocije bile suzbijane. Danas se to može manifestovati kroz potrebu da izgledaju savršeno ili da budu primećene, iako spolja deluju skromno i rezervisano. -
Slika broj 6 – Depresivac
Izbor ove slike često ukazuje na skrivene emocije tuge, nisko samopouzdanje i osećaj krivice. Takve osobe se često fokusiraju na druge kako bi izbegle suočavanje sa sopstvenim emocijama. Iako mogu delovati srećno, iznutra vode bitku sa negativnim mislima.
-
Slika broj 7 – Manijak
Ako ste izabrali ovu sliku, verovatno potiskujete impulsivnost i unutrašnju hiperaktivnost. Navikli ste da budete smireni, racionalni i staloženi, ali duboko u sebi krijete ogromnu energiju koju teško obuzdavate. Ponekad vas iritiraju ljudi koji su haotični jer vas podsećaju na deo vas koji pokušavate da kontrolišete. -
Slika broj 8 – Disocijativni poremećaj identiteta
Oni koji odaberu ovu sliku često imaju duboko potisnute traume iz detinjstva, posebno vezane za autoritete i seksualni identitet. Mogu imati potrebu da se preterano poistovete s ulogama koje društvo očekuje od njihovog pola, kako bi potvrdili sopstveni identitet i sakrili unutrašnje nesigurnosti.
Ovaj test, iako zabavnog karaktera, ipak pruža zanimljiv uvid u to koliko podsvest može da oblikuje naše percepcije. Iako ga treba uzeti s dozom rezerve, izbor slike koja nas najviše uznemirava može nas podstaći na introspektivno razmišljanje o sopstvenim emocijama i obrascima ponašanja koje možda nismo ni svesni.
